Почетак
1У почетку створи Бог небо и земљу. 2Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.
3Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. 4Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. 5Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.
6Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ 7Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. 8Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.
9Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. 10Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.
11Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. 12Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. 13Прође вече, свану јутро – дан трећи.
14Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, 15те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. 16Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. 17Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, 18да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. 19Прође вече, свану јутро – дан четврти.
20Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ 21Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. 22Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ 23Прође вече, свану јутро – дан пети.
24Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. 25Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.
26Затим рече Бог: „Начинимо човека1,26 Именица Адам на изворном језику значи човек, али је и лично име првог људског бића, тј. мушкарца, пошто је жена касније из њега створена. по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“
27Тако створи Бог човека по свом лику,
по Божијем лику га створи,
створи их – мушко и женско.
28И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“
29Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље1,29 Дословно: биље што у себи носи своје семе. Израз се највероватније односи на житарице., и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. 30А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.
31Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.
La creación
1Dios, en el principio,
creó los cielos y la tierra.
2La tierra era un caos total,
las tinieblas cubrían el abismo,
y el Espíritu1:2 Espíritu. Alt. viento o soplo. de Dios se movía
sobre la superficie de las aguas.
3Y dijo Dios: «¡Que exista la luz!»
Y la luz llegó a existir.
4Dios consideró que la luz era buena
y la separó de las tinieblas.
5A la luz la llamó «día»,
y a las tinieblas, «noche».
Y vino la noche, y llegó la mañana:
ese fue el primer día.
6Y dijo Dios: «¡Que exista el firmamento
en medio de las aguas, y que las separe!»
7Y así sucedió: Dios hizo el firmamento
y separó las aguas que están abajo,
de las aguas que están arriba.
8Al firmamento Dios lo llamó «cielo».
Y vino la noche, y llegó la mañana:
ese fue el segundo día.
9Y dijo Dios: «¡Que las aguas debajo del cielo
se reúnan en un solo lugar,
y que aparezca lo seco!»
Y así sucedió. 10A lo seco Dios lo llamó «tierra»,
y al conjunto de aguas lo llamó «mar».
Y Dios consideró que esto era bueno.
11Y dijo Dios: «¡Que haya vegetación sobre la tierra;
que esta produzca hierbas que den semilla,
y árboles que den su fruto con semilla,
todos según su especie!»
Y así sucedió. 12Comenzó a brotar la vegetación:
hierbas que dan semilla,
y árboles que dan su fruto con semilla,
todos según su especie.
Y Dios consideró que esto era bueno.
13Y vino la noche, y llegó la mañana:
ese fue el tercer día.
14Y dijo Dios: «¡Que haya luces en el firmamento
que separen el día de la noche;
que sirvan como señales de las estaciones,
de los días y de los años,
15y que brillen en el firmamento
para iluminar la tierra!»
Y sucedió así. 16Dios hizo los dos grandes astros:
el astro mayor para gobernar el día,
y el menor para gobernar la noche.
También hizo las estrellas.
17Dios colocó en el firmamento
los astros para alumbrar la tierra.
18Los hizo para gobernar el día y la noche,
y para separar la luz de las tinieblas.
Y Dios consideró que esto era bueno.
19Y vino la noche, y llegó la mañana:
ese fue el cuarto día.
20Y dijo Dios: «¡Que rebosen de seres vivientes las aguas,
y que vuelen las aves sobre la tierra
a lo largo del firmamento!»
21Y creó Dios los grandes animales marinos,
y todos los seres vivientes
que se mueven y pululan en las aguas
y todas las aves,
según su especie.
Y Dios consideró que esto era bueno,
22y los bendijo con estas palabras:
«Sed fructíferos y multiplicaos;
llenad las aguas de los mares.
¡Que las aves se multipliquen sobre la tierra!»
23Y vino la noche, y llegó la mañana:
ese fue el quinto día.
24Y dijo Dios: «¡Que produzca la tierra seres vivientes:
animales domésticos, animales salvajes
y reptiles, según su especie!»
Y sucedió así. 25Dios hizo los animales domésticos,
los animales salvajes y todos los reptiles,
según su especie.
Y Dios consideró que esto era bueno,
26y dijo: «Hagamos al ser humano
a nuestra imagen y semejanza.
Que tenga dominio sobre los peces del mar,
y sobre las aves del cielo;
sobre los animales domésticos,
sobre los animales salvajes,1:26 los animales salvajes (Siríaca); toda la tierra (TM).
y sobre todos los reptiles
que se arrastran por el suelo».
27Y Dios creó al ser humano a su imagen;
lo creó a imagen de Dios.
Hombre y mujer los creó,
28y los bendijo con estas palabras:
«Sed fructíferos y multiplicaos;
llenad la tierra y sometedla;
dominad a los peces del mar y a las aves del cielo,
y a todos los reptiles que se arrastran por el suelo».
29También les dijo: «Yo os doy de la tierra
todas las plantas que producen semilla
y todos los árboles que dan fruto con semilla;
todo esto os servirá de alimento.
30Y doy la hierba verde como alimento
a todas las fieras de la tierra,
a todas las aves del cielo
y a todos los seres vivientes
que se arrastran por la tierra».
Y así sucedió. 31Dios miró todo lo que había hecho,
y consideró que era muy bueno.
Y vino la noche, y llegó la mañana:
ese fue el sexto día.