Мојсијево рођење
1У то време неки човек из Левијевог племена оде и ожени једну девојку из истог племена. 2Жена зачне и роди сина. Видевши да је леп, крила га је три месеца. 3Кад више није могла да га крије, узела је кошару од папирусове трске, облепила је смолом и катраном, ставила дечака у њу и положила је у трску крај Нила. 4Његова сестра је стала подаље, да види шта ће се десити с њим.
5Но, у Нил сиђе фараонова ћерка да се окупа, док су њене пратиље шетале уз обалу Нила. Уто спази кошару у трсци, па пошаље слушкињу да је донесе. 6Отворивши је, угледа дете! Дечак је плакао. Сажаливши се над њим, рече: „Ово је једно од јеврејске деце.“
7Онда његова сестра упита фараонову ћерку: „Хоћеш ли да одем и потражим ти дојиљу међу Јеврејкама да ти доји дете?“
8„Иди“ – рече јој фараонова ћерка. Девојка оде и позове дететову мајку. 9Фараонова ћерка јој рече: „Узми ово дете и одгоји ми га, а ја ћу ти плаћати.“ Тако је жена узела дете и одгојила га. 10Кад је дечак порастао, одвела га је фараоновој ћерки, која га је посинила. Дала му је име „Мојсије“2,10 Име Мојсије звучи попут јеврејског глагола извучен, извађен., рекавши: „Зато што сам га извадила из воде.“
Мојсије бежи у Мадијан
11Једног дана, кад је Мојсије одрастао, оде он међу своје сународнике и виде њихов мукотрпни рад. Тада је видео да један Египћанин туче једног Јеврејина – једног од његових сународника. 12Мојсије се обазре око себе, и кад је видео да нема никога, смртно удари Египћанина и сакрије га у песак. 13Када је дошао следећег дана, видео је два Јеврејина како се туку. „Зашто тучеш свога друга?“ – рече он кривцу.
14Овај одговори: „Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?“ Мојсије се уплаши, па рече: „Нема сумње, већ се зна о овоме!“
15Кад је фараон ово чуо, хтео је да погуби Мојсија. Али Мојсије побегне од фараона и склони се у мадијанску земљу. Тамо је сео код једног бунара. 16А мадијански свештеник је имао седам ћерки. Дођу оне да захвате воду и напуне појила, да напоје стадо оваца свога оца. 17Међутим, дођу неки пастири, па их отерају. Тада Мојсије устане и одбрани их, те напоји њихово стадо.
18Врате се оне своме оцу Рагуилу, а он их упита: „Зашто сте се данас тако брзо вратиле?“
19Оне одговоре: „Неки Египћанин нас је одбранио од пастира. Чак нам је захватио воде и напојио стадо.“
20„Па, где је он? – упита он своје ћерке. Зашто сте оставиле тог човека? Позовите га на обед.“
21Мојсије је пристао да остане код тог човека, а овај је дао Мојсију своју ћерку Сефору за жену. 22Она зачне и роди сина. Мојсије му је дао име „Гирсам“2,22 Име Гирсам значи Дошљак сам тамо., рекавши: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“
Бог се сећа свог савеза
23После много времена умре египатски цар. Израиљци су стењали под ропством. Ипак, из ропства се њихов вапај уздигао до Бога. 24Господ је чуо њихове уздисаје, и сетио се свога савеза са Аврахамом, Исаком и Јаковом. 25Бог је погледао на Израиљце и препознао их.
Рождение пророка Мусо
1Один человек из рода Леви взял себе жену из того же рода. 2Она забеременела и родила сына. Увидев, какой это красивый ребёнок, она прятала его три месяца, 3а когда не смогла больше прятать, взяла тростниковую корзину и покрыла её смолой и дёгтем. Она положила в неё младенца и поставила её среди тростника на берегу Нила. 4Сестра младенца встала поодаль, чтобы увидеть, что с ним случится. 5Дочь фараона спустилась к Нилу купаться, а её служанки ходили по берегу. Она увидела корзину среди тростника и послала за ней рабыню. 6Открыв корзину, дочь фараона увидела младенца. Он плакал, и она пожалела его.
– Это один из еврейских детей, – сказала она.
7Тогда сестра младенца подошла и спросила у дочери фараона:
– Может, пойти и привести кормилицу из евреек, чтобы она вскормила для тебя младенца?
8– Да, пойди, – ответила та.
Девочка пошла и привела мать младенца.
9Дочь фараона сказала ей:
– Возьми этого младенца и вскорми его для меня, а я тебе заплачу за это.
Женщина взяла младенца и вскормила его. 10Когда ребёнок подрос, она отвела его к дочери фараона, и та усыновила мальчика. Она назвала его Мусо («вытащить»)2:10 О переводе имён и названий см. приложение VI., говоря: «Я вытащила его из воды».
Бегство Мусо в Мадиан
11Однажды, когда Мусо уже вырос, он пошёл к своим соплеменникам и увидел, какую тяжёлую работу они делают. Он увидел, как египтянин бьёт еврея – его соплеменника. 12Оглянувшись вокруг и увидев, что никого нет, Мусо убил египтянина и спрятал его тело в песке.
13На следующий день он увидел двух дерущихся евреев. Он спросил обидчика:
– Зачем ты бьёшь своего соплеменника?
14Тот ответил:
– Кто поставил тебя начальником и судьёй над нами? Не думаешь ли ты убить и меня, как убил египтянина?
Мусо испугался и подумал: «Должно быть, то, что я сделал, стало известно».
15Услышав об этом, фараон хотел казнить Мусо, но Мусо убежал от него и поселился в стране мадианитян. Однажды, когда он сидел у колодца, 16семь дочерей мадианского жреца пришли начерпать воды, чтобы наполнить поилки и напоить отару отца. 17Но пришли пастухи и отогнали их, тогда Мусо встал, защитил дочерей жреца и напоил их овец.
18Когда девушки вернулись к своему отцу Иофору2:18 Букв.: «Рагуил». Рагуил – второе имя Иофора., тот спросил:
– Почему вы сегодня так рано вернулись?
19Они ответили:
– Какой-то египтянин защитил нас от пастухов. Он даже начерпал нам воды и напоил отару овец.
20– Где же он? – спросил отец у дочерей. – Почему вы оставили его? Пригласите его поесть с нами.
21Мусо решил остаться у этого человека, и тот отдал свою дочь Ципору Мусо в жёны. 22Она родила сына, и Мусо назвал его Гершом («чужестранец там»), говоря: «Я стал поселенцем в чужой земле».
23Спустя долгое время царь Египта умер. Исроильтяне стонали в рабстве и взывали о помощи. Вопль об их рабской доле дошёл до Всевышнего, 24и Всевышний, услышав их стоны, вспомнил Своё соглашение с Иброхимом, Исхоком и Якубом. 25Всевышний посмотрел на исроильтян и пожалел их.
