Јоахаз, цар Јуде
1А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза и зацарили су га уместо његовог оца у Јерусалиму.
2Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. 3Свргнуо га је египатски цар у Јерусалиму и земљи наметнуо данак од стотину таланата36,3 Око 3,4 t. сребра и једног таланта36,3 Око 34 kg. злата. 4Египатски цар је поставио Елијакима, његовог брата, за цара над Јудом и Јерусалимом. Али му је променио име у Јоаким, а Нехаон је његовог брата Јоахаза узео и одвео у Египат.
Јоаким, цар Јуде
5Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога. 6Навуходоносор, цар вавилонски, је дошао и свезао га бронзаним оковима и одвео у Вавилон. 7Навуходоносор је понео део прибора из Господњег Дома у Вавилон и ставио их у свој двор у Вавилону.
8Остала Јоакимова дела, одвратне ствари које је починио и оне које су се о њему откриле, записано је у Књизи о царевима Израиља и Јуде. На његово место се зацарио његов син Јоахин.
Јоахин, цар Јуде
9Јоахину је било осамнаест36,9 Осам година према јеврејском тексту, а осамнаест према Септуагинти, неким старим преписима и паралелном тексту 2. Цар 24,8. година кад се зацарио, а владао је три месеца и десет дана у Јерусалиму. Чинио је што је зло у очима Господњим 10А када је прошло годину дана Навуходоносор је послао по њега, па га је довео у Вавилон заједно са драгоценостима из Господњег Дома. На његово место, над Јудом и Јерусалимом, зацарио је Седекију, његовог стрица.
Седекија, цар Јуде
11Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. 12Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога, и није се понизио пред пророком Јеремијом и поруком уста Господњих. 13Још се и побунио против цара Навуходоносора који га је заклео заветом пред Богом. Укрутио је врат и отврднуо срце да се не врати Господу, Богу Израиља. 14Чак су и сви главари свештеника и народ све више и више грешили, према одвратним обичајима других народа. Оскрнавили су Дом Господњи који је он посветио у Јерусалиму.
Пад Јерусалима
15Господ, Бог њихових отаца, им је упорно слао своје гласнике јер је имао самилости према свом народу и свом Пребивалишту. 16Али они су исмејавали Божије гласнике, презирали су његове речи и ругали се његовим пророцима, све док гнев Господњи није дошао на његов народ и док више није било лека. 17Тако је он довео на њих халдејског цара који је мачем побио њихове младиће у Дому њиховог Светилишта. Није имао милости ни према младићу, ни према девојци, ни према старцу и немоћноме. Господ их је све дао у цареве руке. 18А све ствари Дома Божијег, велике и мале, све благо Дома Господњег, царево благо и благо кнезова – све је однео у Вавилон. 19Спалили су Дом Божији, срушили су јерусалимске зидине, све дворове у њему су попалили и уништили све његове драгоцености.
20Остатак који је преживео мач одвео је у изгнанство, у Вавилон, и они су њему и његовим синовима постали робови све до персијског царства. 21А све то да се испуни Господња реч казана преко Јеремије – док земља није намирила све њене суботе, јер је почивала све дане њене опустошености док се није испунило седамдесет година.
22Прве године Кира, цара Персије, да би се испунила реч Господња казана преко Јеремије, Господ је подигао дух Кира, цара Персије. Тако је он дао да целим његовим царством прође проглас, и још га је објавио написмено.
23„Овако каже Кир, цар Персије:
’Сва земаљска царства ми је дао Господ Бог небески. Он ми је и заповедио да му изградим Дом у Јерусалиму, у Јуди. Ко год је међу вама од свег његовог народа, нека је са њим Господ, Бог његов, и нека иде горе.’“
1E o povo tomou Jeoacaz, filho de Josias, e proclamou-o rei em Jerusalém, no lugar de seu pai.
O Reinado de Jeoacaz, Rei de Judá
2Jeoacaz tinha vinte e três anos de idade quando começou a reinar e reinou três meses em Jerusalém. 3O rei do Egito destronou-o em Jerusalém e impôs a Judá um tributo de três toneladas e meia36.3 Hebraico: 100 talentos. Um talento equivalia a 35 quilos. de prata e trinta e cinco quilos de ouro. 4O rei do Egito proclamou Eliaquim, irmão de Jeoacaz, rei sobre Judá e sobre Jerusalém e mudou-lhe o nome para Jeoaquim. Mas Neco levou Jeoacaz, irmão de Eliaquim, para o Egito.
O Reinado de Jeoaquim, Rei de Judá
5Jeoaquim tinha vinte e cinco anos de idade quando começou a reinar e reinou onze anos em Jerusalém. Ele fez o que o Senhor, o seu Deus, reprova. 6Nabucodonosor, rei da Babilônia, atacou-o e prendeu-o com algemas de bronze para levá-lo para a Babilônia. 7Levou também para a Babilônia objetos do templo do Senhor e os colocou no seu templo36.7 Ou palácio.
8Os demais acontecimentos do reinado de Jeoaquim, as coisas detestáveis que fez e tudo o que foi achado contra ele, estão escritos nos registros históricos dos reis de Israel e de Judá. Seu filho Joaquim foi o seu sucessor.
O Reinado de Joaquim, Rei de Judá
9Joaquim tinha dezoito36.9 Conforme um manuscrito do Texto Massorético, alguns manuscritos da Septuaginta e a Versão Siríaca. A maioria dos manuscritos do Texto Massorético diz oito. Veja 2Rs 24.8. anos de idade quando começou a reinar e reinou três meses e dez dias em Jerusalém. Ele fez o que o Senhor reprova. 10Na primavera o rei Nabucodonosor mandou levá-lo para a Babilônia, junto com objetos de valor retirados do templo do Senhor, e proclamou Zedequias, tio36.10 Ou parente de Joaquim, rei sobre Judá e sobre Jerusalém.
O Reinado de Zedequias, Rei de Judá
11Zedequias tinha vinte e um anos de idade quando começou a reinar, e reinou onze anos em Jerusalém. 12Ele fez o que o Senhor, o seu Deus, reprova e não se humilhou diante do profeta Jeremias, que lhe falava como porta-voz do Senhor. 13Também se revoltou contra o rei Nabucodonosor, que o havia obrigado a fazer um juramento em nome de Deus. Tornou-se muito obstinado e não quis se voltar para o Senhor, o Deus de Israel. 14Além disso, todos os líderes dos sacerdotes e o povo se tornaram cada vez mais infiéis, seguindo todas as práticas detestáveis das outras nações e contaminando o templo do Senhor, consagrado por ele em Jerusalém.
A Queda de Jerusalém
15O Senhor, o Deus dos seus antepassados, advertiu-os várias vezes por meio de seus mensageiros, pois ele tinha compaixão de seu povo e do lugar de sua habitação. 16Mas eles zombaram dos mensageiros de Deus, desprezaram as palavras dele e expuseram ao ridículo os seus profetas, até que a ira do Senhor se levantou contra o seu povo e já não houve remédio. 17O Senhor enviou contra eles o rei dos babilônios36.17 Ou caldeus que, no santuário, matou os seus jovens à espada. Não poupou nem rapazes, nem moças, nem adultos, nem velhos. Deus entregou todos eles nas mãos de Nabucodonosor; 18este levou para a Babilônia todos os utensílios do templo de Deus, tanto os pequenos como os grandes, com os tesouros do templo do Senhor, os do rei e os de seus oficiais. 19Os babilônios incendiaram o templo de Deus e derrubaram o muro de Jerusalém; queimaram todos os palácios e destruíram todos os utensílios de valor que havia neles.
20Nabucodonosor levou para o exílio, na Babilônia, os remanescentes que escaparam da espada, para serem seus escravos e dos seus descendentes, até a época do domínio persa. 21A terra desfrutou os seus descansos sabáticos; descansou durante todo o tempo de sua desolação, até que os setenta anos se completaram, em cumprimento da palavra do Senhor anunciada por Jeremias.
22No primeiro ano do reinado de Ciro, rei da Pérsia, para que se cumprisse a palavra do Senhor anunciada por Jeremias, o Senhor tocou no coração de Ciro, rei da Pérsia, para que fizesse uma proclamação em todo o território de seu domínio e a pusesse por escrito, nestes termos:
23“Assim declaro eu, Ciro, rei da Pérsia:
“ ‘O Senhor, o Deus dos céus, deu-me todos os reinos da terra e designou-me para construir um templo para ele em Jerusalém, na terra de Judá. Quem dentre vocês pertencer ao seu povo vá para Jerusalém, e que o Senhor, o seu Deus, esteja com ele’ ”.
