1Одлучио сам, наиме, да вам мој долазак не приреди поново жалост. 2Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене да обрадује? Да неће онај кога ја ожалостим? 3Ово сам вам написао баш зато да ме не би, приликом мог доласка, ожалостили они који би требало да ми причине радост. Уверен сам, наиме, да је моја радост – радост свих вас. 4Писао сам вам ово уз многе сузе, из велике невоље и са стрепњом у срцу, не да вас ожалостим, него да вам дам до знања колико је обилна љубав коју имам за вас.
Ономе ко је сагрешио треба опростити
5Ако је неко коме нанео жалост, није је нанео мени, него донекле, да не претерам, свима вама. 6Том човеку је довољан укор већине. 7Зато му ви радије опростите и утешите га, да га не сломи превелика жалост. 8Стога вас молим да потврдите своју љубав за њега. 9Ово сам вам писао да проверим какви сте и да ли сте у свему послушни. 10Коме, дакле, ви опростите, томе опраштам и ја. Јер ако сам ја нешто коме опростио, опростио сам ради вас пред Христом, 11да нас Сатана не превари. Знамо, наиме, какве су му намере.
Павле образлаже своју службу
Апостолско служење
12Када сам дошао у Троаду да проповедам Радосну вест о Христу, Господ ми је отворио врата за рад. 13Но, и поред тога душа ми је била неспокојна што нисам нашао Тита, свога брата. Зато сам се опростио са њима и отишао у Македонију.
14Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи. 15Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. 16Онима који пропадају, ми смо задах смрти који убија, а онима који се спасавају, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан? 17Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као послани од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.
1So I made up my mind that I would not make another painful visit to you. 2For if I grieve you, who is left to make me glad but you whom I have grieved? 3I wrote as I did, so that when I came I would not be distressed by those who should have made me rejoice. I had confidence in all of you, that you would all share my joy. 4For I wrote you out of great distress and anguish of heart and with many tears, not to grieve you but to let you know the depth of my love for you.
Forgiveness for the Offender
5If anyone has caused grief, he has not so much grieved me as he has grieved all of you to some extent—not to put it too severely. 6The punishment inflicted on him by the majority is sufficient. 7Now instead, you ought to forgive and comfort him, so that he will not be overwhelmed by excessive sorrow. 8I urge you, therefore, to reaffirm your love for him. 9Another reason I wrote you was to see if you would stand the test and be obedient in everything. 10Anyone you forgive, I also forgive. And what I have forgiven—if there was anything to forgive—I have forgiven in the sight of Christ for your sake, 11in order that Satan might not outwit us. For we are not unaware of his schemes.
Ministers of the New Covenant
12Now when I went to Troas to preach the gospel of Christ and found that the Lord had opened a door for me, 13I still had no peace of mind, because I did not find my brother Titus there. So I said goodbye to them and went on to Macedonia.
14But thanks be to God, who always leads us as captives in Christ’s triumphal procession and uses us to spread the aroma of the knowledge of him everywhere. 15For we are to God the pleasing aroma of Christ among those who are being saved and those who are perishing. 16To the one we are an aroma that brings death; to the other, an aroma that brings life. And who is equal to such a task? 17Unlike so many, we do not peddle the word of God for profit. On the contrary, in Christ we speak before God with sincerity, as those sent from God.
