1Одлучио сам, наиме, да вам мој долазак не приреди поново жалост. 2Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене да обрадује? Да неће онај кога ја ожалостим? 3Ово сам вам написао баш зато да ме не би, приликом мог доласка, ожалостили они који би требало да ми причине радост. Уверен сам, наиме, да је моја радост – радост свих вас. 4Писао сам вам ово уз многе сузе, из велике невоље и са стрепњом у срцу, не да вас ожалостим, него да вам дам до знања колико је обилна љубав коју имам за вас.
Ономе ко је сагрешио треба опростити
5Ако је неко коме нанео жалост, није је нанео мени, него донекле, да не претерам, свима вама. 6Том човеку је довољан укор већине. 7Зато му ви радије опростите и утешите га, да га не сломи превелика жалост. 8Стога вас молим да потврдите своју љубав за њега. 9Ово сам вам писао да проверим какви сте и да ли сте у свему послушни. 10Коме, дакле, ви опростите, томе опраштам и ја. Јер ако сам ја нешто коме опростио, опростио сам ради вас пред Христом, 11да нас Сатана не превари. Знамо, наиме, какве су му намере.
Павле образлаже своју службу
Апостолско служење
12Када сам дошао у Троаду да проповедам Радосну вест о Христу, Господ ми је отворио врата за рад. 13Но, и поред тога душа ми је била неспокојна што нисам нашао Тита, свога брата. Зато сам се опростио са њима и отишао у Македонију.
14Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи. 15Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. 16Онима који пропадају, ми смо задах смрти који убија, а онима који се спасавају, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан? 17Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као послани од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.
1En efecto, decidí no haceros otra visita que os causara tristeza. 2Porque, si yo os entristezco, ¿quién me brindará alegría sino aquel a quien yo haya entristecido? 3Os escribí como lo hice para que, al llegar yo, los que debían alegrarme no me causaran tristeza. Estaba confiado de que todos vosotros haríais vuestra mi alegría. 4Os escribí con gran tristeza y angustia de corazón, y con muchas lágrimas, no para entristeceros, sino para daros a conocer la profundidad del amor que os tengo.
Perdón para el pecador
5Si alguno ha causado tristeza, no me la ha causado solo a mí; hasta cierto punto —y lo digo para no exagerar— se la ha causado a todos vosotros. 6Para él es suficiente el castigo que le impuso la mayoría. 7Más bien debierais perdonarlo y consolarlo para que no sea consumido por la excesiva tristeza. 8Por eso os ruego que reafirméis vuestro amor hacia él. 9Con este propósito os escribí: para ver si pasáis la prueba de la completa obediencia. 10A quien vosotros perdonéis, yo también lo perdono. De hecho, si había algo que perdonar, lo he perdonado por consideración a vosotros en presencia de Cristo, 11para que Satanás no se aproveche de nosotros, pues no ignoramos sus artimañas.
Ministros del nuevo pacto
12Ahora bien, cuando llegué a Troas para predicar el evangelio de Cristo, descubrí que el Señor me había abierto las puertas. 13Aun así, me sentí intranquilo por no haber encontrado allí a mi hermano Tito, por lo cual me despedí de ellos y me fui a Macedonia.
14Sin embargo, gracias a Dios que en Cristo siempre nos lleva triunfantes2:14 nos lleva triunfantes. Alt. nos conduce en desfile victorioso. y, por medio de nosotros, esparce por todas partes la fragancia de su conocimiento. 15Porque para Dios nosotros somos el aroma de Cristo entre los que se salvan y entre los que se pierden. 16Para estos somos olor de muerte que los lleva a la muerte; para aquellos, olor de vida que los lleva a la vida. ¿Y quién es competente para semejante tarea? 17A diferencia de muchos, nosotros no somos de los que trafican con la palabra de Dios. Más bien, hablamos con sinceridad delante de él en Cristo, como enviados de Dios que somos.
