Пред фараоном
1Јосиф оде и обавести фараона: „Дошли су мој отац и моја браћа са својом крупном и ситном стоком и са свом својом имовином из Ханана. Ено их у госенском крају.“ 2Затим је издвојио петорицу између своје браће и представио их фараону.
3„Чиме се бавите?“ – упитао је фараон његову браћу.
„Твоје слуге су пастири, исто као и наши преци“ – одговоре они 4и наставе: „Дошли смо да се задржимо у земљи као странци, јер нема више паше за стада твојих слугу. Тешка глад је завладала у хананској земљи. Стога, допусти својим слугама да се настане у госенском крају.“
5Фараон рече Јосифу: „Твој отац и твоја браћа су дошли к теби. 6Египатска земља ти је отворена; настани свога оца и своју браћу у најбољем делу земље. Настаните се у госенском крају. Ако знаш да међу њима има способних људи, постави их за надгледнике моје властите стоке.“
7Затим Јосиф дође са својим оцем, Јаковом, и представи га фараону, а Јаков благослови фараона. 8Фараон упита Јакова: „Колико ти је година?“
9Јаков одговори фараону: „Година мог луталачког живота има стотину тридесет. Незнатан је број година мога живота, а биле су мукотрпне; бројем нису достигле године луталачког живота мојих отаца.“ 10Јаков је благословио фараона, па је отишао од њега.
11Јосиф је населио свога оца и своју браћу и дао им посед у најбољем делу египатске земље, у Рамесиној Крајини, као што је фараон наредио. 12Јосиф је снабдевао храном свога оца, своју браћу и сав дом свога оца, према броју њихове деце.
Земља прелази у фараоново власништво
13Хране није било у целој земљи, јер је глад била жестока: исцрпила је и египатску и хананску земљу. 14Јосиф је покупио сав новац што се налазио у Египту и Ханану у замену за жито које се куповало и однео га у фараонов двор. 15Кад је новца понестало у египатској и хананској земљи, сви Египћани дођу к Јосифу, и обрате му се: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред твојим очима? Новца више нема!“
16Јосиф им одговори: „Пошто новца више нема, дотерајте своју стоку и ја ћу вам дати хране у замену за стоку.“ 17Тако су дотерали своју стоку Јосифу, а овај им је дао хране у замену за коње, за крупну и ситну стоку, за говеда и магарце. Те године их је снабдевао храном у замену за сву њихову стоку.
18Та година је прошла. Наредне године су поново дошли к њему и рекли му: „Не можемо сакрити од свога господара да је нестало новца, а сва наша стада стоке сада припадају нашем господару. Није нам остало ништа за нашег господара осим наших властитих тела и земље. 19Зашто да помремо пред твојим очима и да се наша поља претворе у пустош? Купи нас и наша поља у замену за храну. Тако ћемо ми и наша поља постати фараоново власништво. Дај нам семе да не помремо него да преживимо и да се наша поља не претворе у пустош!“
20Тако је Јосиф откупио за фараона целу египатску земљу. Сви Египћани су продали своје њиве, јер их је глад жестоко притисла. Тако је земља постала фараоново власништво. 21А народ је, од једног краја Египта до другог, ставио под управу градова.47,21 Дослован превод ове реченице је: А народ, од једног краја Египта до другог, је довео у градове. У том случају се намеће питање: ко је онда обрађивао земљу? Због ове нејасноће у изворном тексту многи преводи се одлучују за превод Септуагинте: А народ, од једног краја Египта до другог, постао је његовим (фараоновим) робљем. Превод који је овде понуђен темељи се на покушају да се осмисли изворни текст и да се разреши недоумица која настаје дословним превођењем текста. 22Једино није откупио њиве свештеника, јер су свештеници добијали приход од фараона и живели од тог прихода који им је фараон давао. Из тог разлога нису продали своје њиве.
23Јосиф рече народу: „Пошто сам данас купио и вас и вашу земљу за фараона, ево вам семе, па засејте земљу. 24Фараону ћете давати једну петину од урода, а четири петине ће остати вама за сејање њива, за храну вама, вашим укућанима и вашој деци.“
25Они на то рекоше: „Спасио си нам живот! Само нека нам буде благонаклон наш господар и бићемо робови фараону.“
26Јосиф је донео закон по коме једна петина земље припада фараону. Тај закон о земљи у Египту важи све до данас. Једино свештеничке њиве не припадају фараону.
Јаковљева последња жеља
27Израиљ се настанио у Египту, у госенском крају. Ту су стекли власништво над земљом; били су плодни и веома се умножили.
28Јаков је живео седамнаест година у египатској земљи. Укупна дужина Јаковљевог живота је износила стотину четрдесет седам година. 29Кад се приближило време да Израиљ умре, позвао је свога сина Јосифа и рекао му: „Ако хоћеш да ми искажеш своју наклоност, стави руку под моје бедро и обећај да ћеш ми исказати благонаклоност и оданост. Немој ме сахранити у Египту! 30Кад будем починуо са својим прецима, однеси ме из Египта и сахрани ме у њиховом гробу.“
А он му одговори: „Урадићу како си рекао.“
31Рекао му је: „Закуни ми се.“ Јосиф му се заклео а Израиљ му се дубоко поклонио на узглављу47,31 Септуагинта преводи ослоњен на свој штап, што следи превод Јев 11,21. своје постеље.
雅各全家定居埃及
1約瑟來到法老面前，對他說：「我父親和我的弟兄們已經帶著他們的羊群、牛群和所有的一切從迦南來了，現在就在歌珊。」 2約瑟從弟兄中帶了五個人去見法老。 3法老問他們：「你們做什麼工作？」他們回答說：「僕人們祖祖輩輩都是牧羊的。 4迦南的饑荒很嚴重，羊群沒有草吃，所以我們到這裡來寄居，求你准許僕人們住在歌珊。」 5法老對約瑟說：「你父親和弟兄們都來了， 6整個埃及就在你面前，儘管安排他們住在國中最好的地方。他們可以住在歌珊。如果你知道他們中間有能幹的人，可以派他們看管我的牲畜。」
7約瑟又帶父親雅各去見法老，雅各就為法老祝福。 8法老問雅各：「你多大歲數了？」 9雅各回答說：「我在世上寄居一百三十年了，我的日子又苦又短，不像我祖先那樣高壽。」 10雅各為法老祝福後，就告退了。 11約瑟遵照法老之命把埃及最好的地方——蘭塞境內的土地給他父親和弟兄們居住，作他們的產業。 12約瑟按各家人口提供糧食給父親、弟兄及其他家人。
饑荒
13饑荒很嚴重，到處都缺糧，埃及和迦南都飽受饑荒之苦。 14約瑟把埃及人和迦南人向他買糧的銀子收集起來，存放在法老的庫房裡。 15埃及人和迦南人的銀子都用光了，埃及人就來見約瑟，對他說：「我們的錢財都用光了，求你給我們糧食，免得我們餓死在你面前。」 16約瑟說：「你們的錢財如果用盡了，可以用你們的牲畜來交換糧食。」 17於是，他們把牲畜趕到約瑟那裡，用他們的牛、羊、驢和馬跟約瑟換糧食。那一年，他們就依靠換來的糧食生活。
18到了第二年，他們又來見約瑟，對他說：「不瞞我主，我們的錢都用光了，牲畜也給你了，除了我們自己和田地以外，我們一無所有。 19求你不要讓我們人死地荒。我們願意用自己和我們的田地來換糧食，我們和我們的田地都歸法老。求你給我們種子，我們好活下去，不致餓死，土地也不致荒廢。」
20埃及人為饑荒所迫，紛紛賣掉自己的田地。約瑟替法老收購了埃及全國的田地，最後，所有的田地都歸法老了。 21約瑟使埃及全境的人都成為法老的奴僕。 22約瑟唯獨沒有買祭司的田地，因為祭司吃法老的俸祿，有足夠的供給，不用賣地。 23約瑟對百姓說：「我為法老買了你們和你們的土地，這裡有種子，你們可以拿去耕種。 24但是你們要把收成的五分之一給法老，其餘的，你們可以留下來作種子和全家人的口糧。」 25他們說：「你救了我們的命，求你恩待我們，讓我們做法老的奴僕吧。」 26於是，約瑟立下一條法令，到今天還有效，就是埃及出產的五分之一歸給法老。只有祭司的田地不歸法老。
27以色列人住在埃及的歌珊，在那裡獲得了產業，人口興旺。 28雅各在埃及住了十七年，他一共活了一百四十七歲。
29他快要離世的時候，把兒子約瑟叫來，說：「你如果恩待我，請你把手放在我大腿底下起誓，你會以慈愛和信實待我，不把我葬在埃及。 30我與祖先同眠後，你要把我帶出埃及安葬在我祖先的身邊。」約瑟說：「我必照你說的做。」 31雅各要約瑟起誓，約瑟照做了。於是，以色列在床頭47·31 「在床頭」或譯「拄著拐杖」。敬拜上帝。
