1Када је Рахиља видела да не може да рађа Јакову децу, постала је завидна на своју сестру. Рекла је Јакову: „Дај ми децу! Ако нећеш, ја ћу умрети!“
2Јаков се наљутио на Рахиљу и рекао јој: „Зар ја могу заменити Бога који ти није дао деце?“
3Она му рече: „Ево, ту је моја слушкиња Вала. Лези с њом, па нека роди на мојим коленима, да тако и ја стекнем потомство преко ње.“
4Рахиља му је дала своју слушкињу Валу, па је Јаков легао с њом. 5Вала затрудни и роди Јакову сина. 6Тада је Рахиља рекла: „Бог је пресудио у моју корист. Услишио је мој глас и дао ми сина.“ Зато му је дала име „Дан30,6 Дан значи ослобођен оптужбе.“.
7Рахиљина слушкиња, Вала, је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 8Тада је рекла: „Силно сам се борила те сам надвладала у борби са сестром.“ Зато га је назвала „Нефталим“30,8 Нефталим значи моје рвање..
9Кад је Лија видела да је престала да рађа, узела је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову за жену. 10Тако је и Зелфа, Лијина слушкиња, родила Јакову сина. 11Тада је Лија рекла: „Дошла нам је срећа!“ Зато му је дала име „Гад30,11 Гад значи срећа.“.
12Лијина слушкиња Зелфа је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 13Лија је тада рекла: „Благо мени! Жене ће ме звати блаженом.“ Зато му је дала име „Асир30,13 Асир значи срећан.“.
14Једном, у време пшеничне жетве, Рувим је ишао пољем и нашао мандрагоре30,14 Мандрагора је вишегодишња, зељаста биљка.. Донео их је својој мајци, Лији. Рахиља рече Лији: „Дај ми, молим те, мало од мандрагора твога сина!“
15А Лија јој одговори: „Зар ти није доста што си ми узела мужа, него хоћеш да узмеш и мандрагоре мога сина?“
Рахиља одговори: „У реду. Нека Јаков легне с тобом ове ноћи у замену за мандрагоре твога сина.“
16Кад се Јаков вратио увече из поља, изађе му Лија у сусрет и рече: „Спаваћеш са мном ове ноћи, јер сам те добила у замену за мандрагоре мога сина.“ Тако је те ноћи Јаков спавао са Лијом.
17Бог је услишио Лију, те је затруднела и родила Јакову петог сина. 18Тада Лија рече: „Бог ме је наградио зато што сам уступила своју слушкињу своме мужу.“ Зато му је дала име „Исахар30,18 Исахар значи награда.“.
19Лија је поново затруднела и родила Јакову шестог сина. 20Тада је рекла: „Бог ме је даровао драгоценим даром; сада ће ме мој муж ценити јер родила сам му шест синова.“ Томе је дала име „Завулон30,20 Завулон значи част, поштовање.“.
21Потом је родила и ћерку и дала јој име „Дина“.
22Тада се Бог сетио Рахиље: Бог ју је услишио и учинио да може да рађа. 23Затруднела је и родила сина. Том приликом је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту.“ 24Дала му је име „Јосиф30,24 Јосиф значи надодати.“, додавши: „Нека ми Господ дода још једног сина.“
Јаков се богати
25Након што је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: „Пусти ме да одем у своје место у својој земљи 26Дај ми моје жене за које сам радио код тебе и моју децу, да могу да одем. Ти добро знаш како сам радио за тебе.“
27А Лаван му рече: „Ако имаш и мало наклоности за мене, не иди! По знамењима сам схватио30,27 Реч се односи на гатање. Лаван се као многобожац служио гатањем да одгонетне дешавања око себе. да ме је Господ благосиљао због тебе. 28Даћу ти плату коју сам одредиш.“
29Јаков му одговори: „Ти добро знаш како сам ти служио и колико је стока узнапредовала под мојом бригом. 30Оно мало стоке што си имао пре мене се веома увећало, и Господ те је благословио куд год сам пошао. Није ли сад време да се постарам и за своју кућу?“
31Лаван му рече: „Колико да ти платим?“
Јаков му одговори: „Немој да ми платиш ништа. Твоја стада ћу гонити на пашу и чувати их само ако ми учиниш ово: 32Данас ћу проћи кроз сва твоја стада и издвојити сваку овцу црне боје и сваку шарену и пругасту козу. То ће бити моја плата. 33Кад убудуће будеш својим очима проверавао моју плату, моје поштење ће сведочити за мене: ако се у моме стаду нађе иједна коза која није шарена и пругаста, или јагње које није црно, нека се сматра као украдено.“
34„Нека буде како си рекао“ – одговори Лаван. 35Али тог истог дана Лаван издвоји све пругасте и шарене јарце, и све пругасте и шарене козе – сваку која је на себи имала бело, као и сву јагњад црне боје, па их преда својим синовима. 36Затим се са стадом удаљио на три дана хода од Јакова. Јаков је, пак, остао да чува остатак његовог стада.
37Јаков је тада узео младе прутове од тополе, бадема и платана; на њима је изрезао пруге тако што је огулио кору и открио белину. 38Прутове које је огулио поставио је у корита испред стоке која је долазила да пије воду из појила. Стока је долазила да пије и ту би се парила. 39А пошто су се јарци и козе парили пред прућем, козе би ојариле пругасте, риђасте и шарене јариће. 40Јаков је још издвојио јагњад на страну, док је остатак оваца окренуо према пругастим и сасвим црним овцама у Лавановом стаду. Тако је стицао себи стада која није мешао с Лавановим стадима. 41Кад год би се парила напреднија стока, Јаков би стављао оно пруће у појила, баш пред очи стоке како би се парила пред прућем. 42Међутим, пред кржљаву стоку није стављао пруће. Тако је кржљаву добијао Лаван а добро развијену Јаков. 43Човек се тако веома обогатио, стекао је много стоке, слугу и слушкиња, камила и магараца.
1Рахиля видела, что она не рожает Якубу детей, и позавидовала своей сестре Лии. Она сказала Якубу:
– Дай мне детей, или я умру!
2Якуб разгневался на неё и сказал:
– Разве я Аллах, Который не даёт тебе детей?
3Она сказала:
– Вот Билха, моя служанка. Ляг с ней, чтобы она родила мне на колени30:3 По-видимому, здесь говорится об обряде усыновления, после которого ребёнок должен был быть признан сыном Рахили., и у меня будут дети через неё30:3 По древнему ближневосточному обычаю бесплодная жена могла дать свою служанку мужу, чтобы усыновить родившихся от этого детей..
4Так она дала ему в жёны свою служанку Билху; Якуб лёг с ней, 5она забеременела и родила ему сына. 6Тогда Рахиля сказала: «Аллах оправдал меня; Он внял моей мольбе и дал мне сына». Поэтому она назвала его Дан («он оправдал»). 7Билха, служанка Рахили, снова забеременела и родила Якубу второго сына. 8Тогда Рахиля сказала: «Великой борьбой боролась я с моей сестрой и победила». И она назвала его Неффалим («моя борьба»).
9Увидев, что она перестала рожать детей, Лия взяла свою служанку Зелфу и дала её Якубу в жёны. 10Зелфа, служанка Лии, родила Якубу сына. 11Тогда Лия сказала: «Какая удача!» И она назвала его Гад («удача»). 12Зелфа, служанка Лии, родила Якубу второго сына. 13Тогда Лия сказала: «Как я счастлива! Женщины будут звать меня счастливицей!» И она назвала его Ашир («счастье»).
14Во время жатвы пшеницы, Рувим вышел в поле, нашёл мандрагоры30:14 Мандрагора – растение из семейства паслёновых, плоды которого также называли яблоками любви. Считалось, что мандрагоровые яблоки вызывают чувственное влечение и способствуют деторождению. и принёс их матери. Рахиля сказала Лии:
– Пожалуйста, дай мне несколько мандрагор твоего сына.
15Но та сказала ей:
– Ты уже забрала у меня мужа, а теперь хочешь забрать и мандрагоры сына моего?
– Хорошо, – сказала Рахиля, – пусть он ляжет с тобой сегодня ночью в обмен на мандрагоры твоего сына.
16Когда вечером Якуб пришёл с полей, Лия вышла встретить его и сказала:
– Ты должен лечь со мной. Я заплатила за тебя мандрагорами сына.
И он лёг с ней в ту ночь. 17Аллах услышал Лию, она забеременела и родила Якубу пятого сына. 18Тогда Лия сказала: «Аллах вознаградил меня за то, что я дала мужу мою служанку». И она назвала его Иссахар («вознаграждение»). 19Лия снова забеременела и родила Якубу шестого сына. 20Тогда она сказала: «Аллах подарил мне драгоценный подарок. Теперь муж станет чтить меня, потому что я родила ему шестерых сыновей». И она назвала его Завулон («честь»). 21Через какое-то время она родила дочь и назвала её Дина.
22Тогда Аллах вспомнил Рахилю. Он услышал её и открыл ей утробу: 23она забеременела и родила сына, и сказала: «Аллах снял мой позор». 24Она назвала его Юсуф («пусть прибавит»), потому что она сказала: «Да добавит мне Вечный ещё одного сына».
Обогащение Якуба
25После того как Рахиля родила Юсуфа, Якуб сказал Лавану:
– Отпусти меня, чтобы я мог вернуться в родные края. 26Дай мне моих жён и детей, за которых я служил тебе, и я тронусь в путь. Ты знаешь, как много я работал на тебя.
27Но Лаван сказал ему:
– Если я нашёл милость в твоих глазах, прошу тебя, останься: я узнал через гадание30:27 Гадание – ненавистно для Аллаха и запрещено законами Таурата (см. Лев. 19:26; Втор. 18:10-12)., что Вечный благословляет меня благодаря тебе, – 28и добавил: – Назови свою цену, я заплачу её.
29Якуб ответил ему:
– Ты знаешь, как я работал на тебя и каковы твои стада благодаря моей заботе. 30Они были немногочисленны до моего прихода, но теперь их число многократно увеличилось, и Вечный благословлял тебя из-за меня. Когда же, наконец, я смогу скопить что-нибудь и для собственного дома?
31Лаван спросил:
– Что тебе дать?
– Мне ничего не надо, – ответил Якуб. – Сделай для меня лишь одно, и я буду и дальше пасти и охранять твой скот: 32давай я обойду все твои стада – выбери из них всех крапчатых и пятнистых овец, всех тёмных ягнят и всех пятнистых и крапчатых козлов. Они и будут моей платой. 33Честность моя будет мне порукой в будущем, когда бы ты ни решил проверить плату, отданную мне. Если найдётся у меня не крапчатый и не пятнистый козёл или не тёмный ягнёнок, то они будут считаться крадеными.
34– Договорились, – сказал Лаван. – Пусть будет так, как ты сказал.
35И в тот же день он отделил всех козлов с крапинами или пятнами, всех пятнистых и крапчатых коз – тех, на которых было белое, – и всех тёмных ягнят, и отдал их под надзор сыновей. 36Он назначил расстояние между собой и Якубом в три дня пути, а Якуб продолжал пасти остальной мелкий скот Лавана.
37Якуб нарезал свежих веток тополя, миндаля и чинары и сделал на них белые полоски, сняв кору и обнажив белое дерево внутри. 38Он положил ветки с нарезкой во все поилки, чтобы они были прямо перед скотом, когда скот приходил пить. Во время брачной поры, когда животные приходили пить, 39они спаривались перед ветками, и потомство рождалось пёстрым, крапчатым или пятнистым. 40Якуб ставил этот молодняк отдельно, а остальных поворачивал к пёстрым и тёмным животным, которые принадлежали Лавану. Так у него появились собственные стада, и он держал их отдельно от скота Лавана. 41Когда пить приходили крепкие животные, Якуб клал перед ними в корыта ветки, чтобы они спаривались перед ветками, 42а если животные были слабые, он не клал веток. Так слабый скот доставался Лавану, а сильный – Якубу. 43Якуб начал богатеть, у него теперь были большие стада, а также служанки, слуги, верблюды и ослы.
