Јаков на превару добија очев благослов
1Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“
Овај му одговори: „Ево ме!“
2Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. 3Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. 4Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“
5Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, 6Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: 7’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ 8Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. 9Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. 10Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“
11Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. 12Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“
13Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“
14Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. 15Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. 16А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. 17Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.
18Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“
19„То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“
20Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“
Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“
21Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“
22Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“
23Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. 24Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“
Јаков одговори: „Јесам.“
25Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“
Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. 26Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“
27Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао:
„Гле, мирис мога сина
је као мирис поља
што их је Господ благословио.
28Нека ти да Бог росу с неба
и родну земљу,
обиље жита и младога вина.
29Нека ти служе народи,
и нека ти се клањају племена.
Буди владар својој браћи;
синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом.
Ко тебе проклиње,
сам ће проклет бити,
а ко те благосиља,
благословен ће бити.“
30Кад је Исак благословио Јакова, и чим је Јаков отишао од свога оца Исака, врати се његов брат Исав из лова. 31И он је припремио укусно јело и дошао к своме оцу. Рекао му је: „Оче мој, устани и једи од улова свога сина, да би ме благословио.“
32„Ко си ти?“ – упита га његов отац.
Исав одговори: „То сам ја, Исав, твој првенац.“
33Чувши то, Исак се сав препао. Онда је рекао: „Ко је онда онај што је уловио дивљач и донео ми је? Ја сам то јео пре него што си ти дошао. Њега сам благословио, те ће благословен и остати.“
34Чувши речи свога оца, Исав гласно и горко зарида. Онда рече своме оцу: „Благослови и мене, оче мој!“
35Исак одговори: „Дошао је твој брат и на превару добио твој благослов.“
36Исав рече на то: „Не зове ли се с правом Јаков? Двапут ме је већ преварио: одузео ми је првородство, а сада ми је одузео и благослов.“ Онда је рекао: „Зар за мене ниси сачувао бар један благослов?“
37Исак одговори Исаву: „Ето, њега сам већ поставио за господара над тобом, а сву његову браћу одредио за његове слуге. Обезбедио сам га житом и младим вином. Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?“
38Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.
39Тада му рече његов отац Исак:
„Далеко од родне земље
твој дом ће бити,
и роса је небеска неће натапати.
40Од свога мача ћеш живети,
и своме ћеш брату служити.
Али једном кад се успротивиш,
јарам ћеш његов
са свог врата збацити.“
41Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“
42Кад су Ревеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, позвала је свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав помишља на освету. Хоће да те убије! 43А сад, сине мој, послушај моје речи. Устани и бежи к моме брату, Лавану, у Харан. 44Остани код њега неколико дана док се не стиша гнев твога брата. 45А чим се стиша гнев твога брата и он заборави шта си му учинио, послаћу по тебе и довешћу те оданде. Зашто да вас обојицу изгубим у један дан?“
Исак шаље Јакова к Лавану
46Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“
Gipanalanginan ni Isaac si Jacob
1Sa natigulang na si Isaac ug halos dili na makakita, gitawag niya ang kamagulangan niyang anak nga si Esau. Miingon siya, “Anak.” Mitubag si Esau, “Unsa, Tay?” 2Miingon si Isaac, “Tigulang na ako ug wala kita masayod kon kanus-a ako mamatay. 3Busa kuhaa ang imong pana ug pangayam alang kanako. 4Unya, lutoi ako sa lamiang pagkaon nga akong paborito ug dad-a kini kanako aron akong kan-on ug pagkahuman, panalanginan ko ikaw sa dili pa ako mamatay.”
5Namati diay si Rebeka samtang nakigsulti si Isaac kang Esau. Busa sa dihang nakalakaw na si Esau aron sa pagpangayam, 6giingnan ni Rebeka ang iyang anak nga si Jacob, “Nadunggan ko nga giingnan sa imong amahan si Esau nga 7mangayam ug unya lutoan siya sa lamiang pagkaon aron nga sa dili pa kuno siya mamatay, panalanginan niya si Esau sa presensya sa Ginoo. 8Busa anak, tumana ang akong isugo kanimo: 9Lakaw didto sa panon sa atong mga mananap ug pagkuha ug duha ka batan-on ug tambok nga kanding, kay lutoan ko ang imong amahan sa lamiang pagkaon. 10Unya dad-on mo kini kaniya aron panalanginan ka niya sa dili pa siya mamatay.”
11Apan miingon si Jacob sa iyang inahan, “Balhiboon si Esau ug ako dili. 12Basin ug hikapon ako sa akong amahan ug makaingon siya nga gilimbongan ko siya ug tunglohon hinuon niya ako imbis nga panalanginan.” 13Mitubag si Rebeka, “Anak, akoy manubag kon tunglohon ka. Buhata lang ang akong gisugo kanimo. Lakaw na ug kuhai ako didto ug duha ka kanding.”
14Busa mikuha si Jacob ug duha ka kanding ug gidala niya sa iyang inahan. Unya nagluto si Rebeka sa lamiang pagkaon nga paborito ni Isaac. 15Gikuha ni Rebeka ang labing maayo nga bisti ni Esau nga didto sa ilang balay ug gipasul-ob kini kang Jacob. 16Gibutangan niya ug panit sa kanding ang bukton ni Jacob apil na ang iyang liog. 17Unya gihatag niya kang Jacob ang lamiang pagkaon ug ang pan nga iyang giluto.
18Gidala kadto ni Jacob sa iyang amahan ug miingon, “Tay!” Miingon si Isaac, “Kinsa ka, anak ko?” 19Mitubag si Jacob, “Ako si Esau, ang kamagulangan mong anak. Nabuhat ko na ang imong gisugo kanako. Bangon una ug kaon sa akong pinangayaman aron mapanalanginan mo ako.” 20Miingon si Isaac, “Anak, pagkadali ra nimong nakakuha!” Mitubag si Jacob, “Gitabangan ako sa Ginoo nga imong Dios.” 21Miingon si Isaac, “Paduol kanako anak aron mahikap ko ikaw ug masiguro ko kon ikaw ba gayod si Esau o dili.” 22Busa nagpaduol si Jacob, ug gihikap siya sa iyang amahan nga miingon, “Ang tingog morag kang Jacob apan ang bukton morag kang Esau.” 23Wala mailhi ni Isaac si Jacob, kay balhiboon man ang bukton niini sama sa kang Esau.
Sa wala pa niya panalangini si Jacob, 24nangutana siya pag-usab, “Ikaw ba gayod si Esau?” Mitubag si Jacob, “Oo, ako gayod.” 25Miingon si Isaac, “Dad-a dinhi ang imong giluto aron makakaon ako sa imong pinangayaman, ug pagkahuman panalanginan ko ikaw.” Busa gihatagan siya ni Jacob sa pagkaon ug ilimnon, ug mikaon siya ug miinom. 26Unya miingon si Isaac kang Jacob, “Paduol kanako, anak, ug hagki ako.” 27Mipaduol si Jacob kaniya ug mihalok. Sa dihang nasimhotan ni Isaac ang iyang bisti, gipanalanginan niya si Jacob nga nagaingon,
“Kining baho sa akong anak sama sa baho sa uma nga gipanalanginan sa Ginoo.
28Hinaut pa nga hatagan ka sa Dios ug tabunok nga yuta, yamog gikan sa langit, ug abunda nga pagkaon ug ilimnon.
29Hinaut nga moyukbo ug moalagad kanimo ang daghang mga katawhan.
Hinaut nga magmando ka sa imong mga kaparyentehan ug magpasakop sila kanimo.
Tunglohon ang nagatunglo kanimo,
ug ang nagapanalangin kanimo panalanginan usab.”
Nagpakilooy si Esau nga Panalanginan usab Siya
30Bag-o pa lang gayong nakabiya si Jacob human siya panalangini ni Isaac sa dihang miabot si Esau gikan sa pagpangayam. 31Nagluto usab siya ug lamiang pagkaon ug iya kining gidala sa iyang amahan. Miingon siya, “Tay, bangon ug kaon niining akong pinangayaman aron mapanalanginan mo ako.” 32Nangutana si Isaac kaniya, “Kinsa ka?” Mitubag siya, “Ako si Esau, ang kamagulangan mong anak.” 33Pagkadungog niadto ni Isaac, nangurog ang tibuok niyang lawas ug miingon, “Kinsa diay kadtong nangayam ug nagdala dinhi kanako ug pagkaon? Mao pa lang gayoy akong pagkahuman ug kaon sa dihang miabot ka. Gihatag ko na kaniya ang akong panalangin ug dili ko na gayod kadto mabakwi.” 34Sa pagkadungog niini ni Esau, midangoyngoy siya. Miingon siya, “Tay, panalangini usab ako!” 35Apan mitubag si Isaac, “Gilimbongan ako sa imong manghod ug nakuha na niya ang panalangin nga alang unta kanimo.” 36Miingon si Esau, “Ikaduha na kini nga higayon nga iya akong gilimbongan. Angayan gayod kaniya ang iyang ngalan nga Jacob.27:36 Jacob: Ang buot ipasabot sa Hebreo, limbongan. Giilog na niya ang akong katungod ingon nga magulang ug karon giilog pa gayod niya ang panalangin nga alang kanako.” Unya nangutana siya, “Tay, wala ka na ba gayoy panalangin nga gitagana alang kanako?” 37Mitubag si Isaac, “Gihimo ko na siya nga imong agalon ug gihimo ko usab ang tanan niyang mga kaparyentehan nga iyang mga sulugoon. Gipasaligan ko na siya sa abunda nga pagkaon ug ilimnon. Busa unsa pa may akong mahimo alang kanimo, anak ko?” 38Nagpakilooy si Esau sa iyang amahan, “Tay, usa lang ba gayoy imong panalangin? Panalangini usab ako!” Ug mihilak siya ug kusog.
39Miingon si Isaac kaniya,
“Ang yuta nga imong pagapuy-an dili tabunok
ug walay yamog nga madawat gikan sa langit.
40Mabuhi ka pinaagi sa imong espada,27:40 Mabuhi ka pinaagi sa imong espada: o, Magkinabuhi ka pinaagi sa pagpakig-away, pagpatay o pagpangawat.
ug moalagad ka sa imong manghod.
Apan kon mosukol ka kaniya,
makalingkawas ka sa iyang gahom.”
41Gidumtan ni Esau si Jacob tungod sa panalangin nga gihatag sa iyang amahan ngadto kang Jacob. Miingon si Esau sa iyang kaugalingon, “Hapit na mamatay ang akong amahan, ug inigkahuman sa mga adlaw sa pagbangotan alang kaniya, patyon ko si Jacob.” 42Apan nabalitaan ni Rebeka ang plano ni Esau, busa gipatawag niya si Jacob ug gisultihan, “Ang imong magulang nga si Esau nagaplano sa pagpatay kanimo aron mahupay ang iyang kasuko kanimo. 43Busa pamati sa akong isulti: Lakaw, ikyas ngadto sa Haran, didto sa akong igsoon nga si Laban. 44Didto ka lang una hangtod nga mahupay ang kasuko sa imong magulang, 45ug malimtan na niya ang imong gibuhat kaniya. Ipakuha ko lang unya ikaw kon wala na siyay kasuko kanimo. Dili ako makaantos nga dungan kamong mawala kanako.”
Gipaadto ni Isaac si Jacob kang Laban
46Unya, miingon si Rebeka kang Isaac, “Gipul-an na ako sa akong kinabuhi tungod niining mga asawa ni Esau nga mga Hitihanon. Kon mangasawa usab si Jacob ug babayeng Hitihanon nga taga-dinhi, maayo pag mamatay na lang ako!”
