Бог куша Аврахама
1После ових догађаја Бог је ставио Аврахама на кушњу. Бог га зовну: „Аврахаме!“
„Ево ме!“ – одазва се Аврахам.
2Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“
3Устане Аврахам у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. 4Трећега дана Аврахам подигне поглед и издалека угледа оно место. 5Аврахам рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“
6Аврахам узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а сам је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. 7Исак рече своме оцу Аврахаму: „Оче!“
Аврахам се одазва: „Ево ме, сине!“
Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“
8Аврахам одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.
9Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Аврахам подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. 10Тад Аврахам узе нож да закоље свога сина. 11Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Аврахаме! Аврахаме!“
Он одговори: „Ево ме!“
12Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“
13Аврахам се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Аврахам приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. 14Аврахам назва то место „Господ ће се постарати.“22,14 Дословно: Бог ће видети. Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“22,14 Или: На брду ће се Господ видети.
15Анђео Господњи по други пут позва Аврахама с неба 16и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, 17обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. 18Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“
19Аврахам се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Аврахам живео.
Нахоров родослов
20После ових догађаја јавили су Аврахаму: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:
21Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза,
Кемуила, оца Арамовог,
22Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“
23Ватуило је био Ревекин отац.
Ову осморицу је Мелха родила Аврахамовом брату Нахору.
24А Нахорова иноча22,24 Иноча – суложница, наложница – је у полигамном браку друга жена (жене) коју човек узима поред прве., која се звала Реума, је родила
Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.
Dios prueba a Abraham
1Pasado cierto tiempo, Dios puso a prueba a Abraham:
—¡Abraham!
—Aquí estoy —respondió.
2Y Dios ordenó:
—Toma a tu hijo Isaac, el único que tienes y al que tanto amas, y ve a la región de Moria. Una vez allí, ofrécelo como holocausto en el monte que yo te indicaré.
3Abraham se levantó de madrugada y ensilló su asno. También cortó leña para el holocausto y, junto con dos de sus criados y su hijo Isaac, se encaminó hacia el lugar que Dios había indicado. 4Al tercer día, Abraham alzó los ojos y a lo lejos vio el lugar. 5Entonces dijo a sus criados:
—Quédense aquí con el asno. El muchacho y yo seguiremos adelante para adorar a Dios y luego regresaremos junto a ustedes.
6Abraham tomó la leña del holocausto y la puso sobre los hombros de Isaac, su hijo. Él, por su parte, cargó con el fuego y el cuchillo. Y los dos siguieron caminando juntos. 7Isaac dijo a Abraham:
—¡Padre!
—Dime, hijo mío.
—Aquí tenemos el fuego y la leña —continuó Isaac—; pero ¿dónde está el cordero para el holocausto?
8—Del cordero, hijo mío, se encargará Dios —respondió Abraham.
Y siguieron caminando juntos.
9Cuando llegaron al lugar señalado por Dios, Abraham construyó un altar y preparó la leña. Después ató a su hijo Isaac y lo puso sobre el altar, encima de la leña. 10Entonces tomó el cuchillo para sacrificar a su hijo, 11pero en ese momento el ángel del Señor le gritó desde el cielo:
—¡Abraham! ¡Abraham!
—Aquí estoy —respondió.
12—No pongas tu mano sobre el muchacho ni le hagas ningún daño —dijo el ángel—. Ahora sé que temes a Dios, porque ni siquiera te has negado a darme a tu único hijo.
13Abraham alzó la vista y en un matorral vio un carnero enredado por los cuernos. Fue entonces, tomó el carnero y lo ofreció como holocausto, en lugar de su hijo. 14A ese sitio Abraham le puso por nombre: «El Señor provee». Por eso hasta el día de hoy se dice: «En el monte del Señor será provisto lo necesario».
15El ángel del Señor llamó a Abraham por segunda vez desde el cielo 16y dijo:
—Como has hecho esto y no me has negado a tu único hijo, tan cierto como que yo vivo —afirma el Señor—, 17te bendeciré en gran manera, y que multiplicaré tu descendencia —como las estrellas del cielo y como la arena del mar. Además, tu descendencia conquistará las ciudades de sus enemigos. 18Puesto que me has obedecido, por medio de tu descendencia serán bendecidas todas las naciones de la tierra.
19Abraham regresó al lugar donde estaban sus criados y juntos partieron hacia Berseba, donde Abraham se quedó a vivir.
Los hijos de Najor
20Pasado cierto tiempo, Abraham recibió la noticia de que también Milca había dado hijos a su hermano Najor.
21Su hijo primogénito fue Uz; luego nacieron sus hermanos Buz y Quemuel. Este último fue el padre de Aram.
22Después siguieron Quésed, Jazó, Pildás, Yidlaf y Betuel, 23que fue el padre de Rebeca.
Estos fueron los ocho hijos que Milca dio a Najor, hermano de Abraham.
24Najor también tuvo hijos con Reumá, su concubina.22:24 concubina. Mujer considerada como esposa de segunda categoría en el sistema social de la época; sus derechos fueron reconocidos en la Ley de Moisés, véanse Éx 21:7-11; Dt 21:10-14.
Ellos fueron Tébaj, Gaján, Tajás y Macá.
