Исмаилово рођење
1Но, Аврамова жена Сараја није Авраму рађала деце. Она је имала слушкињу Египћанку која се звала Агара. 2Сараја рече Авраму: „Ево, Господ ме је учинио нероткињом. Иди и лези с мојом слушкињом, можда ћу преко ње стећи потомство.“
Аврам је послушао што му је Сараја рекла. 3Тада је Аврамова жена Сараја довела Авраму своју слушкињу Агару Египћанку и дала му је за жену (било је то десет година након што се Аврам населио у Хананској земљи). 4Аврам легне са Агаром и она затрудни.
Кад је видела да је затруднела, с презиром је гледала на своју господарицу. 5Сараја тада рече Авраму: „Твоја је кривица што ми се наноси ова неправда. Предала сам своју слушкињу у твој загрљај, али откако је опазила да је затруднела, почела је с презиром да гледа на мене. Нека Господ пресуди ко је од нас двоје крив!“
6Аврам одговори Сараји: „Ево, твоја слушкиња је у твојој власти. Како ти се чини да је добро, тако поступи према њој.“ Сараја поче тако злостављати Агару, да је ова побегла од ње.
7Но, Анђео Господњи је нађе код извора што је на путу за Сур, 8па је запита: „Агаро, слушкињо Сарајина, одакле долазиш и куда идеш?“
Агара одговори: „Бежим од своје господарице Сараје.“
9Тада јој Анђео Господњи рече: „Врати се својој господарици и покори јој се!“ 10Анђео Господњи јој уз то рече: „Веома ћу умножити твоје потомство, тако да се неће моћи пребројити!“
11Још јој рече Анђео Господњи:
„Ево, зачела си
и родићеш сина.
Даћеш му име ’Исмаило’16,11 Исмаило значи Бог је чуо.,
јер је Господ чуо за твоју невољу.
12Он ће бити као дивљи магарац:
рука ће се његова на свакога дизати,
и свачија рука на њега ће се дизати,
са свом својом браћом
у непријатељству ће живети.“16,12 Дословно: пред лицем све своје браће ће живети.
13Агара је назвала Господа који јој је говорио: „Ти си Бог који ме види!“ Агара је, наиме, рекла: „Уистину, видела сам онога који ме види!“ 14Зато се тај извор зове „Вир Лахај Рој“16,14 Вир Лахај Рој значи Извор онога што живи и види ме. и налази се између Кадиса и Варада.
15Агара је Авраму родила сина. Аврам је сину кога му је Агара родила, дао име Исмаило. 16Авраму је било осамдесет шест година када му је Агара родила Исмаила.
O Nascimento de Ismael
1Ora, Sarai, mulher de Abrão, não lhe dera nenhum filho. Como tinha uma serva egípcia, chamada Hagar, 2disse a Abrão: “Já que o Senhor me impediu de ter filhos, possua a minha serva; talvez eu possa formar família por meio dela”. Abrão atendeu à proposta de Sarai. 3Quando isso aconteceu, já fazia dez anos que Abrão, seu marido, vivia em Canaã. Foi nessa ocasião que Sarai, sua mulher, lhe entregou sua serva egípcia Hagar. 4Ele possuiu Hagar, e ela engravidou.
Quando se viu grávida, começou a olhar com desprezo para a sua senhora. 5Então Sarai disse a Abrão: “Caia sobre você a afronta que venho sofrendo. Coloquei minha serva em seus braços e, agora que ela sabe que engravidou, despreza-me. Que o Senhor seja o juiz entre mim e você”.
6Respondeu Abrão a Sarai: “Sua serva está em suas mãos. Faça com ela o que achar melhor”. Então Sarai tanto maltratou Hagar que esta acabou fugindo.
7O Anjo do Senhor encontrou Hagar perto de uma fonte no deserto, no caminho de Sur, 8e perguntou-lhe: “Hagar, serva de Sarai, de onde você vem? Para onde vai?”
Respondeu ela: “Estou fugindo de Sarai, a minha senhora”.
9Disse-lhe então o Anjo do Senhor: “Volte à sua senhora e sujeite-se a ela”. 10Disse mais o Anjo: “Multiplicarei tanto os seus descendentes que ninguém os poderá contar”.
11Disse-lhe ainda o Anjo do Senhor:
“Você está grávida e terá um filho,
e lhe dará o nome de Ismael,
porque o Senhor a ouviu em seu sofrimento.
12Ele será como jumento selvagem;
sua mão será contra todos,
e a mão de todos contra ele,
e ele viverá em hostilidade16.12 Ou defronte de todos contra todos os seus irmãos”.
13Este foi o nome que ela deu ao Senhor, que lhe havia falado: “Tu és o Deus que me vê”, pois dissera: “Teria eu visto Aquele que me vê?” 14Por isso o poço, que fica entre Cades e Berede, foi chamado Beer-Laai-Roi16.14 Isto é, poço daquele que vive e me vê..
15Hagar teve um filho de Abrão, e este lhe deu o nome de Ismael. 16Abrão estava com oitenta e seis anos de idade quando Hagar lhe deu Ismael.
