Бог склапа савез са Аврамом
1После ових догађаја Господ објави своју реч Авраму у виђењу, говорећи:
„Не бој се, Авраме,
ја сам твој штит;
награда твоја је веома велика.“
2А Аврам упита: „Господе Боже, шта ћеш да ми даш? Ја немам порода, па ће наследник мог дома бити Елиезер Дамаштанин. 3Пошто ми ниси дао потомство – продужи Аврам – ево, један од слугу у моме дому ће бити мој наследник.“
4Али Господ му поново упути реч: „Неће ти тај бити наследник, него ће ти наследник бити твој потомак, од тебе самог.“ 5Затим га Господ изведе напоље и рече му: „Погледај на небо и преброј звезде ако их можеш пребројати. Толико ће бити твоје потомство.“
6Аврам поверова Господу, и Господ му то урачуна у праведност.
7Затим му Бог рече: „Ја сам Господ који те је извео из Ура Халдејског да ти дам ову земљу у посед.“
8Али Аврам упита: „Господе Боже, како ћу знати да ћу је добити у посед?“
9Бог му рече: „Принеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и голубића.“
10Аврам му је донео све те животиње, расекао их на пола и све половине поставио једну наспрам друге; птице није расецао. 11У тај час се птице грабљивице окоме на мртве животиње, али их је Аврам терао.
12А кад је сунце било на заласку, Аврама обузме дубок сан, а онда се на њега спусти густа тама пуна ужаса. 13Тада му Бог рече: „Зацело знај да ће твоји потомци бити дошљаци у земљи која неће бити њихова. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година. 14Али народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи из те земље са великим благом. 15А ти ћеш се придружити својим прецима у миру; у дубокој старости бићеш сахрањен. 16Твоји потомци ће се вратити за четвртог нараштаја, јер се још није навршила мера аморејских злодела.“
17Кад је сунце зашло и спустила се тама, одједном се појави задимљена пећ и горућа бакља, која је прошла између животињских половина. 18Тога дана је Господ склопио савез с Аврамом, рекавши: „Твоме потомству дајем ову земљу, од реке у Египту до велике реке, реке Еуфрата: 19земљу Кенејаца, Кенезејаца, Кадмонејаца, 20Хетита, Фережана, Рефаимаца, 21Аморејаца, Хананејаца, Гергешана и Јевусејаца.“
Gods verbond met Abram
1Na deze gebeurtenissen sprak de Here met Abram en zei: ‘Wees niet bang Abram, want Ik zal u beschermen en zegenen.’ 2Maar Abram zei: ‘Och Here, mijn God, U kunt mij wel zegenen, maar wat helpt dat, nu ik geen zoon heb? 3Wanneer ik sterf, zal de Damascener Eliëzer al mijn bezittingen erven. Een dienaar zal mijn erfgenaam worden.’ 4Maar de Here nam weer het woord: ‘Niemand anders dan uw eigen zoon zal uw erfgenaam zijn.’
5God nam Abram mee naar buiten en wees naar de nachtelijke hemel: ‘Kijk naar boven en tel al die sterren eens als u kunt! Zo zal uw nageslacht zijn: ontelbaar!’ 6Abram geloofde het woord van de Here en dat was de reden dat God hem als een rechtvaardig mens beschouwde. 7Hij zei tegen Abram: ‘Ik ben de Here, die u vanuit Ur der Chaldeeën hier heeft gebracht om u dit land te geven.’ 8Abram vroeg: ‘Maar Here, mijn God, hoe kan ik er zeker van zijn dat U mij dit land zult geven?’ 9God antwoordde: ‘Haal een driejarige jonge koe, een driejarige geit, een driejarige ram, een tortelduif en een jonge duif.’ 10Abram hakte de dieren in tweeën, maar liet de vogels heel. 11Toen de roofvogels op de kadavers neerstreken, joeg Abram ze weg.
12Bij het ondergaan van de zon viel Abram in een diepe slaap en kreeg een angstige droom. 13Toen zei God tegen Abram: ‘Uw nakomelingen zullen vierhonderd jaar in een vreemd land wonen, ze zullen daar slaven zijn en slecht behandeld worden. 14Maar het volk dat hen onderdrukt, zal Ik straffen. Daarna zal uw volk wegtrekken met grote rijkdommen. 15Maar u zult een hoge leeftijd bereiken en rustig kunnen sterven. 16Na vier generaties zullen uw nakomelingen hier terugkeren, want eerder zal de slechtheid van de Amorieten niet het peil bereiken, waarop Ik ze zal straffen.’
17Toen de zon onder was en het donker begon te worden, zag Abram een rokende vuurpot en een vlammende fakkel tussen de helften van de dode dieren doorgaan. 18Die dag sloot de Here een verbond met Abram en zei: ‘Ik zal dit land aan uw nakomelingen geven, van de Nijl tot de rivier de Eufraat. 19-21En zij zullen de Kenieten, de Kenizzieten, de Kadmonieten, de Hethieten, de Perizzieten, de Refaïeten, de Amorieten, de Kanaänieten, de Girgasieten en de Jebusieten onderwerpen.’
