Бог позива Аврама
1Господ рече Авраму: „Иди из своје земље, од своје родбине и дома свога оца у земљу коју ћу ти показати.
2Учинићу од тебе велики народ,
благословићу те
и име ти учинити славним;
ти сам ћеш бити благослов.
3Благословићу оне који тебе благослове,
а проклећу оног који тебе проклиње.
По теби ће бити благословена
сва племена на земљи.“
4Аврам је кренуо онако како му је рекао Господ. Са њим је пошао и Лот. Авраму је било седамдесет пет година када је отишао из Харана. 5Аврам је повео са собом своју жену Сарају и Лота, сина свога брата, и сву имовину коју су стекли, заједно са свим слугама које су прибавили у Харану, те сви пођу за Ханан. Дошавши у Ханан, 6Аврам је путовао до места Сихема – до великог храста Море. У то време су Хананци живели у земљи. 7Господ се указао Авраму и рекао му: „Твоме потомству ћу дати ову земљу.“ На том месту је Аврам саградио жртвеник Господу који му се указао.
8Одатле је продужио према брдима источно од Ветиља, те је поставио свој шатор између Ветиља на западу и Гаја на истоку. Ту је Аврам саградио жртвеник Господу и призвао име Господње.
9Аврам је потом наставио да путује од места до места према Негеву.
Аврам у Египту
10Али кад је у земљи настала глад, Аврам се спустио у Египат да тамо проведе неко време; у земљи је, наиме, завладала велика глад. 11Кад је био надомак Египта, Аврам рече својој жени Сараји: „Брине ме што си лепа жена. 12Када те Египћани виде, рећи ће: ’То је његова жена.’ Онда ће ме убити, а тебе оставити на животу. 13Зато реци да си моја сестра, да би се добро опходили према мени, те да би ми, због тебе, поштедели живот.“ 14Кад је Аврам ушао у Египат, опазе Египћани да је жена веома лепа. 15А кад су је опазиле и фараонове слуге, похвалиле су је пред фараоном, па су је одвеле на фараонов двор. 16Због ње се фараон показао добрим према Авраму, тако да је овај стекао ситну и крупну стоку, магарце, слуге и слушкиње, магарице и камиле.
17Али Господ удари фараона и сав његов дом опаким пошастима12,17 Исти израз за болест је употребљен у Левитској књизи (трећа књига Мојсијева), а означава неку врсту кожне болести. због Аврамове жене Сараје. 18Фараон позва Аврама и рече му: „Шта си ми то учинио? Зашто ми ниси рекао да је она твоја жена? 19Зашто си рекао: ’Она је моја сестра’, а ја је узео себи за жену? Ево ти сад твоје жене. Узми је и одлази!“ 20Фараон га онда преда својим људима, а ови га испрате с његовом женом и свом његовом имовином.
L’appel d’Abram
1L’Eternel dit à Abram : Va, quitte ton pays, ta famille et la maison de ton père pour te rendre dans le pays que je t’indiquerai12.1 Voir Ac 7.2-3 ; Hé 11.8.. 2Je ferai de toi l’ancêtre d’un grand peuple ; je te bénirai, je ferai de toi un personnage renommé et tu deviendras une source de bénédiction pour d’autres. 3Je bénirai ceux qui te béniront et je maudirai ceux qui t’outrageront12.3 Cité en Ac 3.25 ; Ga 3.8.. Toutes les familles de la terre seront bénies à travers toi12.3 Autre traduction : se béniront en citant ton exemple..
4Abram partit comme l’Eternel le lui avait demandé, et Loth s’en alla avec lui. Abram avait soixante-quinze ans quand il quitta Harân12.4 Voir Hé 11.8.. 5Il emmena Saraï, sa femme, son neveu Loth, tous les biens et les serviteurs qu’ils avaient acquis à Harân, et ils se mirent en route pour aller au pays de Canaan. Quand ils furent arrivés, 6Abram traversa le pays jusqu’à un lieu appelé Sichem, jusqu’au chêne de Moré. A cette époque-là, les Cananéens habitaient le pays.
7L’Eternel apparut à Abram et lui dit : Je donnerai ce pays à ta descendance12.7 Voir Ac 7.5 ; Ga 3.16..
Abram érigea là un autel à l’Eternel qui lui était apparu. 8Puis il leva le camp pour se rendre dans la région montagneuse à l’est de Béthel12.8 A environ 15 kilomètres au nord de Jérusalem. D’après 28.19, à l’époque, ce lieu s’appelait encore Louz. ; il établit son campement entre Béthel, à l’ouest, et Aï, à l’est. Il y érigea un autre autel à l’Eternel et lui adressa des prières. 9Ensuite Abram repartit vers le sud ; d’étape en étape, il gagna le Néguev12.9 Nom qui signifie « terre desséchée » et qui désigne le plateau stérile s’étendant au sud de Jérusalem et menant au désert..
Abram en Egypte
10Une famine survint dans le pays. Alors Abram se rendit en Egypte12.10 Moins touchée par les années sèches, grâce à l’irrigation par des canaux (voir 26.1-2 ; 41.57). pour y séjourner quelque temps, car la famine sévissait dans le pays. 11Lorsqu’il approchait de l’Egypte, il dit à Saraï sa femme : Ecoute, je sais que tu es très belle. 12Quand les Egyptiens te verront, ils se diront : « C’est sa femme. » Ils me tueront et te laisseront en vie. 13Dis-leur donc que tu es ma sœur, pour qu’on me traite bien à cause de toi. Ainsi, grâce à toi, ma vie sera épargnée.
14En effet, quand Abram arriva en Egypte, les Egyptiens remarquèrent la grande beauté de sa femme. 15Des gens de la cour du pharaon la remarquèrent et la vantèrent à leur maître, de sorte qu’elle fut enlevée et emmenée au palais royal. 16A cause d’elle, le pharaon traita Abram avec bonté. Il lui offrit des moutons, des chèvres, des bovins, des ânes, des serviteurs, des servantes, des ânesses et des chameaux. 17Mais l’Eternel infligea de grands maux au pharaon et aux gens de sa maison, à cause de Saraï, la femme d’Abram. 18Alors le pharaon convoqua Abram et lui dit : Qu’est-ce que tu m’as fait là ? Pourquoi ne m’as-tu pas dit qu’elle était ta femme ? 19Pourquoi l’as-tu présentée comme ta sœur ? A cause de cela, j’en ai fait ma femme. Maintenant, voilà ta femme ; reprends-la et va-t’en !
20Et le pharaon chargea ses gens de le reconduire avec sa femme et avec tout ce qu’il possédait.
