Прилози за градњу Дома
1Цар Давид рече свем збору: „Бог је изабрао само мог сина Соломона, младо и неискусно момче, а посао је велики; Дом, наиме, није за човека, него за Господа Бога. 2Ја сам, колико сам год могао, обезбедио за Дом Господњи злата за предмете од злата, сребра за ствари од сребра, бронзе за ствари од бронзе, гвожђа за ствари од гвожђа, дрва за ствари од дрвета, ониксовог камења, драгог камења за укивање, камења за украшавање и шареног камења, сваковрсног драгог камења, и обиље мрамора. 3Поврх тога, из љубави према Дому свога Бога, поред свега што сам обезбедио за свети Дом, дајем за Дом свога Бога своје злато и сребро: 4три хиљаде таланата злата29,4 Око 100 t., од офирског злата, и седам хиљада таланата29,4 Око 240 t. чистог сребра, да се опточе зидови Дома, 5злато за ствари од злата, сребро за ствари од сребра, и за сав посао који ће занатлије урадити. Ко ће, дакле, данас драговољно приложити штогод Господу?“
6Тада су драговољно приложили главари отачких домова, кнезови израиљских племена, заповедници над хиљаду и стотину, и управитељи царевог посла. 7Дали су за рад на Дому Господњем: пет хиљада таланата злата29,7 Око 170 t., десет хиљада златних дарика29,7 Око 84 kg., десет хиљада таланата сребра29,7 Око 340 t., осамнаест хиљада таланата бронзе29,7 Око 612 t., и стотину хиљада таланата гвожђа29,7 Око 3.400 t.. 8Ко год је имао драго камење, дао га је за ризницу Дома Господњег у руке Јехила Гирсоновца. 9Народ се радовао што су давали драговољно, јер су прилагали Господу од свег срца; и цар Давид се веома радовао.
Давидова молитва
10Затим је Давид благословио Господа пред свим збором. Давид рече:
„Благословен буди, Господе,
Боже претка нашега Израиља,
од века до века.
11Теби, Господе, припада величина, сила и слава,
вечност и величанство;
јер твоје је све што је на небесима и на земљи.
Твоје је, Господе, царство;
ти си узвишен, главар над свиме.
12Од тебе долазе богатство и слава
и ти владаш над свим.
У твојој су руци моћ и сила;
у твојој је руци да свакога учиниш великим и јаким.
13А сад, Боже наш, хвалимо те
и славимо твоје славно име.
14Јер, ко сам ја и шта је мој народ да бисмо драговољно дали овакав прилог? Све је, наиме, од тебе, и дајемо ти што смо примили из твоје руке. 15Јер ми смо странци и придошлице пред тобом, као што су били наши преци. Као сенка су дани наши на земљи, без наде. 16Господе, Боже наш, од тебе је све ово обиље што смо спремили да сазидамо Дом твоме светом имену, и све је твоје. 17Знам, Боже мој, да испитујеш срце, и да уживаш у честитости; у праведности свога срца драговољно сам приложио све ово. А сада видим како твој народ драговољно прилаже с радошћу. 18Господе, Боже наших отаца, Аврахама, Исака и Израиља, сачувај заувек овакве намере и мисли у срцу свога народа, и управи к себи њихова срца. 19А мом сину Соломону дај одано срце, да држи твоје заповести, сведочанства и уредбе и да их све врши, и да сазида Дом за који сам припремио што треба.“
20Затим се Давид обратио свему збору: „Благословите Господа, Бога свога.“ Сав је збор благословио Господа, Бога својих отаца; погнули су главе и поклонили се Господу и цару.
Соломон зацарен
21Следећег дана су принели Господу жртве и жртве свеспалнице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с њиховим жртвама изливницама, и много других жртава за сав Израиљ. 22Тог дана су јели и пили пред Господом с великом радошћу. Затим су по други пут зацарили Соломона, Давидовог сина; њега су помазали за владара Господњег, а Садока за свештеника.
23Тако је Соломон сео на престо Господњи да влада уместо свога оца Давида. Био је успешан, и слушао га је сав Израиљ. 24Сви су се главари и ратници, као и сви синови цара Давида, потчинили цару Соломону.
25Господ је веома узвисио Соломона пред очима свег Израиља, и дао му царско величанство какво ниједан цар Израиља пре њега није имао.
Давидова смрт
26Тако је Давид, Јесејев син, царевао над свим Израиљем. 27Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године. 28Умро је у доброј старости, наситивши се живота, богатства и славе. На његово место се зацарио његов син Соломон.
29Давидова дела, од првог до последњег, записана су у записима видеоца Самуила, у записима пророка Натана и у записима видеоца Гада, 30заједно са свим његовим царевањем, његовим јунаштвом и догађајима који су задесили њега, Израиљ и сва друга царства на земљи.
Gifts for Building the Temple
1Then King David said to the whole assembly: “My son Solomon, the one whom God has chosen, is young and inexperienced. The task is great, because this palatial structure is not for man but for the Lord God. 2With all my resources I have provided for the temple of my God—gold for the gold work, silver for the silver, bronze for the bronze, iron for the iron and wood for the wood, as well as onyx for the settings, turquoise,29:2 The meaning of the Hebrew for this word is uncertain. stones of various colors, and all kinds of fine stone and marble—all of these in large quantities. 3Besides, in my devotion to the temple of my God I now give my personal treasures of gold and silver for the temple of my God, over and above everything I have provided for this holy temple: 4three thousand talents29:4 That is, about 110 tons or about 100 metric tons of gold (gold of Ophir) and seven thousand talents29:4 That is, about 260 tons or about 235 metric tons of refined silver, for the overlaying of the walls of the buildings, 5for the gold work and the silver work, and for all the work to be done by the craftsmen. Now, who is willing to consecrate themselves to the Lord today?”
6Then the leaders of families, the officers of the tribes of Israel, the commanders of thousands and commanders of hundreds, and the officials in charge of the king’s work gave willingly. 7They gave toward the work on the temple of God five thousand talents29:7 That is, about 190 tons or about 170 metric tons and ten thousand darics29:7 That is, about 185 pounds or about 84 kilograms of gold, ten thousand talents29:7 That is, about 380 tons or about 340 metric tons of silver, eighteen thousand talents29:7 That is, about 675 tons or about 610 metric tons of bronze and a hundred thousand talents29:7 That is, about 3,800 tons or about 3,400 metric tons of iron. 8Anyone who had precious stones gave them to the treasury of the temple of the Lord in the custody of Jehiel the Gershonite. 9The people rejoiced at the willing response of their leaders, for they had given freely and wholeheartedly to the Lord. David the king also rejoiced greatly.
David’s Prayer
10David praised the Lord in the presence of the whole assembly, saying,
“Praise be to you, Lord,
the God of our father Israel,
from everlasting to everlasting.
11Yours, Lord, is the greatness and the power
and the glory and the majesty and the splendor,
for everything in heaven and earth is yours.
Yours, Lord, is the kingdom;
you are exalted as head over all.
12Wealth and honor come from you;
you are the ruler of all things.
In your hands are strength and power
to exalt and give strength to all.
13Now, our God, we give you thanks,
and praise your glorious name.
14“But who am I, and who are my people, that we should be able to give as generously as this? Everything comes from you, and we have given you only what comes from your hand. 15We are foreigners and strangers in your sight, as were all our ancestors. Our days on earth are like a shadow, without hope. 16Lord our God, all this abundance that we have provided for building you a temple for your Holy Name comes from your hand, and all of it belongs to you. 17I know, my God, that you test the heart and are pleased with integrity. All these things I have given willingly and with honest intent. And now I have seen with joy how willingly your people who are here have given to you. 18Lord, the God of our fathers Abraham, Isaac and Israel, keep these desires and thoughts in the hearts of your people forever, and keep their hearts loyal to you. 19And give my son Solomon the wholehearted devotion to keep your commands, statutes and decrees and to do everything to build the palatial structure for which I have provided.”
20Then David said to the whole assembly, “Praise the Lord your God.” So they all praised the Lord, the God of their fathers; they bowed down, prostrating themselves before the Lord and the king.
Solomon Acknowledged as King
21The next day they made sacrifices to the Lord and presented burnt offerings to him: a thousand bulls, a thousand rams and a thousand male lambs, together with their drink offerings, and other sacrifices in abundance for all Israel. 22They ate and drank with great joy in the presence of the Lord that day.
Then they acknowledged Solomon son of David as king a second time, anointing him before the Lord to be ruler and Zadok to be priest. 23So Solomon sat on the throne of the Lord as king in place of his father David. He prospered and all Israel obeyed him. 24All the officers and warriors, as well as all of King David’s sons, pledged their submission to King Solomon.
25The Lord highly exalted Solomon in the sight of all Israel and bestowed on him royal splendor such as no king over Israel ever had before.
The Death of David
26David son of Jesse was king over all Israel. 27He ruled over Israel forty years—seven in Hebron and thirty-three in Jerusalem. 28He died at a good old age, having enjoyed long life, wealth and honor. His son Solomon succeeded him as king.
29As for the events of King David’s reign, from beginning to end, they are written in the records of Samuel the seer, the records of Nathan the prophet and the records of Gad the seer, 30together with the details of his reign and power, and the circumstances that surrounded him and Israel and the kingdoms of all the other lands.
