Исуса хапсе
1Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.
2А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.
3Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.
4Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“
5Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“
Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. 6Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.
7Исус их поново упита: „Кога тражите?“
Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“
8Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“
9То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“
10Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.
11Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“
12Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. 13Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. 14Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.
15А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. 16Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.
17Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“
„Нисам“ – одговори Петар.
18Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.
Првосвештеник испитује Исуса
19У међувремену, Првосвештеник је испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.
20Исус му одговори: „Говорио сам јавно пред народом. Увек сам поучавао у синагоги и у храму где се сви Јевреји окупљају. Ништа нисам говорио тајно. 21Зашто питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.“
22Кад је Исус рекао ово, један од стражара који је ту стајао ошамари га и рече: „Зар се тако одговара Првосвештенику?!“ 23Исус му одговори: „Ако сам рекао нешто што не ваља, докажи да то не ваља. Али, ако сам у праву, због чега ме удараш?“ 24Тада га је Ана свезаног послао Првосвештенику Кајафи.
Петар се поново одриче Исуса
25Симон Петар је у међувремену стајао око ватре и грејао се. Тада му је неко рекао: „Зар ниси и ти један од његових ученика?“
Петар то порече, говорећи: „Не, нисам!“
26Један од Првосвештеникових слугу, рођак оног слуге коме је Петар одсекао ухо, такође му рече: „Зар те нисам видео с њим у врту?“ 27Петар поново порече и уто се огласи петао.
Исус пред Пилатом
28Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. 29Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“
30„Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. 31Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“
Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“
32Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.
33Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
34Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“
35Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“
36Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“
37Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“
„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“
38Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему! 39Код вас је обичај да вам за Пасху ослободим једног затвореника. Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“
40Они поново повикаше: „Не њега, него Вараву!“ (Тај Варава је био одметник.)
Исо Масех предан и арестован
(Мат. 26:47-56; Мк. 14:43-50; Лк. 22:47-53)
1Сказав это, Исо пошёл со Своими учениками на другую сторону долины Кедрон, где был сад, в который они и вошли. 2Предатель Иуда знал это место, так как Исо часто собирался там со Своими учениками. 3Поэтому Иуда привёл туда с собой отряд римских воинов, а также слуг, посланных главными священнослужителями и блюстителями Закона. Они пришли с фонарями, факелами и оружием. 4Исо знал всё, что должно было с Ним произойти. Он вышел вперёд и спросил:
– Кого вы ищете?
5– Исо из Назарета, – ответили те.
– Это Я, – сказал Исо.
Предатель Иуда тоже стоял с ними. 6Когда Исо сказал: «Это Я», они отступили назад и упали на землю.
7Он опять спросил их:
– Кого вы ищете?
– Исо из Назарета, – сказали они.
8– Я же вам сказал, что это Я, – ответил Исо. – Если вы ищете Меня, то отпустите остальных.
9Он сказал это, чтобы исполнились Его слова: «Я не потерял никого из тех, кого Ты дал Мне»18:9 См. 6:39; 17:12..
10У Шимона Петруса был меч, он выхватил его, ударил раба главного священнослужителя и отсёк ему правое ухо. Раба звали Малик. 11Тогда Исо сказал Петрусу:
– Вложи меч в ножны! Разве Я не должен выпить чашу страданий, которую дал Мне Отец?
Исо Масеха ведут на допрос к главному священнослужителю Ханану
(Мат. 26:57; Мк. 14:53-54; Лк. 22:54)
12Отряд римских воинов, их командир и иудейские стражники арестовали Исо и связали Его. 13Они привели Его вначале к Ханану. Ханан был тестем Каиафы, который был в тот год верховным священнослужителем18:13 Ханан был верховным священнослужителем с 6 по 15 гг. и не утратил своего влияния и после этого. А его зять Каиафа занимал этот пост с 18 по 36 гг.. 14Это был Каиафа, который убеждал предводителей иудеев, что будет лучше, если один Человек умрёт за народ18:14 См. 11:49-51..
Первое отречение Петруса
(Мат. 26:69-70; Мк. 14:66-68; Лк. 22:54-57)
15Шимон Петрус и ещё один ученик шли следом за Исо. Главный священнослужитель знал этого ученика, и поэтому тот смог пройти с Исо во двор, 16а Петрус остался снаружи у ворот. Ученик, который был знаком главному священнослужителю, вышел, поговорил с привратницей и провёл Петруса внутрь.
17– Ты случайно не один из учеников Этого Человека? – спросила привратница.
– Нет, – ответил Петрус.
18Было холодно. Рабы и стражники разложили костёр и грелись у него. Петрус тоже стоял у костра и грелся.
Исо Масех на допросе у Ханана
19Тем временем главный священнослужитель допрашивал Исо о Его учениках и учении.
20– Я открыто говорил миру, – отвечал Исо, – Я всегда учил в молитвенных домах или в храме, там, где собираются все иудеи. Тайного Я ничего не говорил. 21Зачем ты Меня допрашиваешь? Спроси тех, кто Меня слушал, они наверняка знают, что Я говорил.
22Когда Исо это сказал, один из стоявших поблизости служителей ударил Исо по лицу.
– Ты как разговариваешь с главным священнослужителем! – возмутился он.
23– Если Я сказал что-то не так, то укажи, что не так, – ответил Исо. – Если же Я прав, то зачем ты бьёшь Меня?
24Тогда Ханан отослал Исо связанным к верховному священнослужителю Каиафе.
Второе и третье отречение Петруса
(Мат. 26:71-75; Мк. 14:69-72; Лк. 22:58-62)
25Шимон Петрус всё стоял и грелся у костра, когда его ещё раз спросили:
– Ты случайно не один из Его учеников?
Петрус отрицал.
– Нет, – сказал он.
26Тогда один из рабов главного священнослужителя, родственник того, которому Петрус отсёк ухо, сказал:
– Разве не тебя я видел с Ним в саду?
27Петрус снова стал всё отрицать, и в этот момент пропел петух18:27 Так дословно исполнилось предсказание Исо об отречении Петруса (см. 13:38)..
Исо Масех на допросе у Пилата
(Мат. 27:11-14; Мк. 15:2-5; Лк. 23:2-5)
28От Каиафы Исо повели в резиденцию римского наместника. Было раннее утро, и предводители иудеев, опасаясь оскверниться, не вошли в здание, иначе они не смогли бы потом есть праздничный ужин18:28 В Тавроте нет запрета входить в дома, принадлежащие неиудеям. Такой запрет был дан иудеям их религиозными учителями (см. Деян. 10:28).. 29Поэтому Пилат18:29 Понтий Пилат был римским наместником в Иудее с 26 по 36 гг. вышел к ним.
– В чём вы обвиняете Этого Человека? – спросил он.
30– Не будь Он преступником, мы бы не привели Его к тебе, – ответили они.
31Пилат сказал:
– Берите Его сами и судите по вашему Закону.
– Но у нас нет права никого казнить, – возразили предводители иудеев.
32Так должны были исполниться слова Исо о том, какой смертью Он умрёт18:32 То есть смертью на кресте (см. 3:14; 8:28; 12:32). Крест был римским орудием казни. Иудеи же, если бы имели на то право от римских властей, скорее всего, побили бы Исо камнями (см. Лев. 24:16).. 33Тогда Пилат вошёл внутрь своей резиденции, вызвал Исо и спросил Его:
– Ты Царь иудеев?
34– Ты это от себя говоришь, или тебе обо Мне сказали другие? – спросил в ответ Исо.
35– Я что, иудей? – ответил Пилат. – Это Твой народ и главные священнослужители передали Тебя мне. Что Ты сделал?
36Исо сказал:
– Царство Моё – не одно из царств этого мира. Если бы оно было таким, то Мои подданные сражались бы за Меня, чтобы Я не был схвачен предводителями иудеев. Но сейчас Моё Царство не принадлежит этому миру.
37– Так значит, Ты всё-таки царь? – спросил Пилат.
– Ты сам говоришь, что Я Царь, – ответил Исо. – Я родился и пришёл в мир, чтобы свидетельствовать об истине. Всякий, кто на стороне истины, слушает Меня.
38Пилат спросил:
– Что есть истина?
Потом он опять вышел к иудеям и сказал:
– Я не нахожу в Этом Человеке никакой вины.
Пилат осуждает Исо Масеха на распятие
(Мат. 27:15-31; Мк. 15:6-20; Лк. 23:13-25)
39– У вас есть обычай, чтобы я на праздник Освобождения отпускал на свободу одного из заключённых. Хотите, чтобы я отпустил вам «Царя иудеев»?
40Они в ответ закричали:
– Нет! Не Его! Отпусти нам Бар-Аббу!
Бар-Абба же был мятежником.
