Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
1Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – васкрсење и живот
17Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18Пошто је Витанија била око петнаест стадија11,18 Око 3 km. удаљена од Јерусалима, 19многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“
24Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“
25Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35Исусу навреше сузе.
36Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51Међутим, он то није рекао сам од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53Стога су тог дана одлучили да га убију.
54Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
Ang Pagkamatay ni Lazaro
1-2May usa ka tawo nga ginganlag Lazaro. Siya ug ang iyang mga igsoon nga si Maria ug si Marta nagpuyo sa Betania. Kini si Maria mao kadtong babaye nga mibubo ug pahumot sa mga tiil sa Ginoo ug iyang gipahiran sa iyang buhok. Ang iyang igsoon nga si Lazaro nagsakit. 3Busa nagpadala ang managsoon nga babaye ug mensahe kang Jesus nga ang iyang gihigugma nga higala nagsakit. 4Pagkadungog ni Jesus niini, miingon siya, “Kini nga sakit dili mopaingon sa kamatayon, kondili nahitabo kini aron mapasidunggan ang Dios tungod sa iyang gahom ug aron ako nga Anak sa Dios mapasidunggan usab.”
5Pinangga ni Jesus si Marta, si Maria ug si Lazaro. 6Apan gipalabay pa niya ang duha ka adlaw human siya masayod nga si Lazaro nagsakit. 7Unya, miingon siya sa iyang mga tinun-an, “Dali kamo, mobalik na kita sa Judea.” 8Miingon ang iyang mga tinun-an, “Magtutudlo, dili pa lang dugay nga gitinguhaan ka nga batohon sa mga Judio. Ug karon mobalik ka pa didto?” 9Miingon si Jesus, “Dili ba may dose ka oras kon adlaw? Busa kon maglakaw ang tawo kon adlaw dili siya mapandol, tungod kay hayag pa. 10Apan kon maglakaw siya kon gabii mapandol siya tungod kay ngitngit.”11:10 Gisulti ni Jesus kini nga panig-ingnan aron ipahibalo kanila nga wala pay daotan nga mahitabo kanila didto sa Judea. 11Human niini miingon pa gayod si Jesus, “Ang atong higala nga si Lazaro natulog. Apan adtoon ko siya ug pukawon.” 12Mitubag ang iyang mga tinun-an, “Ginoo, kon natulog siya, mamaayo pa siya.” 13Abi nilag tinuod nga natulog lang si Lazaro, apan ang buot ipasabot ni Jesus nga patay na si Lazaro. 14Busa giingnan sila ni Jesus sa dayag, “Patay na si Lazaro. 15Apan nagapasalamat ako nga wala ako didto kay alang kini sa inyong kaayohan, tungod kay may himuon ako aron madugangan pa gayod ang inyong pagtuo kanako. Dali, adtoon nato siya.” 16Busa si Tomas nga gitawag nga Kaluha miingon sa iyang mga kauban, “Mokuyog na lang kita bisan kon patyon kita uban kaniya.”
Si Jesus mao ang Nagahatag ug Kinabuhi
17Sa pag-abot ni Jesus sa Betania, nabalitaan niya nga upat na ka adlaw nga nalubong si Lazaro. 18Ang Betania mga tulo lang ka kilometro gikan sa Jerusalem. 19Busa daghang mga Judio nga taga-Jerusalem ang nangadto aron pagduyog sa kasub-anan ni Marta ug ni Maria sa pagkamatay sa ilang igsoon.
20Sa pagkadungog ni Marta nga nagapadulong na si Jesus, migawas siya aron sa pagsugat kaniya, apan si Maria nagpabilin sa balay. 21Pagkita ni Marta ug ni Jesus, miingon siya, “Ginoo, kon dinhi ka pa lang, wala unta mamatay ang akong igsoon. 22Apan nahibalo ako nga bisan karon mohatag ang Dios kanimo sa bisan unsa nga imong pangayoon kaniya.” 23Miingon si Jesus kaniya, “Mabanhaw ang imong igsoon.” 24Mitubag si Marta, “Nahibalo ako nga mabanhaw siya sa kataposan nga adlaw kon banhawon na ang mga patay.” 25Miingon si Jesus kaniya, “Ako ang nagabanhaw sa mga patay, ug ako usab ang nagahatag ug kinabuhi. Ang nagatuo kanako, bisan mamatay pa siya, mabuhi pag-usab. 26Si bisan kinsa nga nagakinabuhi ug nagatuo kanako dili na mamatay bisan kanus-a. Motuo ka ba niini?” 27Mitubag si Marta, “Oo, Ginoo! Nagatuo gayod ako nga ikaw mao ang Cristo, ang Anak sa Dios nga among gihulat nga moabot dinhi sa kalibotan.”
Mihilak si Jesus
28Human mosulti si Marta niini, mibalik siya sa ilang balay ug gitawag niya ang iyang igsoon nga si Maria ug gihunghongan, “Ania na ang Magtutudlo ug gipatawag ka niya.” 29Pagkadungog niadto ni Maria, mitindog siya ug midali paggawas ug miadto kang Jesus. 30(Wala pa makasulod si Jesus sa lungsod sa Betania. Didto pa lang siya sa dapit diin siya gitagbo ni Marta.) 31Pagkakita sa mga Judio nga nakigduyog sa kasub-anan ni Maria nga mitindog siya ug midali paggawas, gisunod nila siya, kay gipakaingon nilag moadto siya sa gilubngan aron mohilak didto.
32Pag-abot ni Maria didto kang Jesus, miluhod siya ug miingon, “Ginoo, kon dinhi ka pa lang, wala unta mamatay ang akong igsoon.” 33Pagkakita niya nga naghilak si Maria ug ingon man ang mga kauban niini nga mga Judio, natandog gayod ang iyang kasingkasing. 34Nangutana dayon siya kanila, “Asa ninyo siya gilubong?” Mitubag sila, “Dali Ginoo, itudlo namo kanimo.” 35Mihilak si Jesus. 36Busa miingon ang mga Judio, “Nakita ninyo kon unsa kadako ang iyang paghigugma kang Lazaro!” 37Apan ang uban miingon, “Dili ba giayo man niya ang mga mata sa buta? Nan, nganong wala man niya mapugngi ang kamatayon ni Lazaro?”
Gibanhaw ni Jesus si Lazaro
38Natandog pag-usab ang kasingkasing ni Jesus. Ug miadto dayon sila didto sa gilubngan kang Lazaro. Usa kini ka langub nga gitakloban ug usa ka bato. 39Pag-abot nila didto, miingon si Jesus, “Kuhaa ninyo ang bato.” Apan miingon si Marta nga igsoon sa namatay, “Ginoo, baho na siya karon, kay upat na ka adlaw nga siya gilubong!” 40Miingon si Jesus kaniya, “Dili ba nga miingon man ako kanimo nga kon motuo ka, makita mo ang gahom sa Dios?” 41Busa gikuha nila ang bato. Mihangad si Jesus sa langit ug miingon, “Amahan nagapasalamat ako kanimo tungod kay gipaminawan mo ako. 42Nasayod ako nga kanunay ka nga nagapaminaw kanako, apan gisulti ko kini alang sa mga tawo nga ania karon nagaalirong kanako, aron motuo sila nga ikaw mao ang nagpadala kanako dinhi sa kalibotan.” 43Human niyag sulti niini, misinggit siya, “Lazaro, gawas ngari!” 44Ug migawas ang namatay nga si Lazaro nga ang iyang kamot ug tiil naputos pa sa mga panapton, ug ang iyang nawong naputos usab sa panyo. Miingon si Jesus kanila, “Badbari ninyo siya ug palakwa.”
Nagplano ang mga Kadagkoan sa mga Judio nga Patyon si Jesus
(Mat. 26:1-5; Mar. 14:1-2; Luc. 22:1-2)
45Daghan sa mga Judio nga mibisita sa ilang Maria ang nakakita sa gibuhat ni Jesus ug mituo kaniya. 46Apan ang uban kanila miadto sa mga Pariseo ug misugilon sa gibuhat ni Jesus. 47Busa gitawag sa mga Pariseo ug sa mga kadagkoan sa mga pari ang tanan nga miyembro sa Korte sa mga Judio. Ug sa dihang nagtigom na sila, nagaingon sila, “Unsa man ang atong buhaton? Daghang mga milagro ang gibuhat niini nga tawo. 48Kon pasagdan lang nato siya, ang tanan motuo na kaniya nga siya mao ang gipadala sa Dios nga mahimong hari sa Israel. Ug kon mahitabo kini, sulongon kita sa mga sundalo sa Roma ug gub-on nila ang atong templo ug ang atong tibuok nasod!” 49Apan ang usa sa mga kauban nila nga si Caifas, nga pangulong pari niadtong tuiga, miingon, “Mga wala gayod kamoy alamag! 50Wala ba kamo makahuna-huna nga mas maayo pa nga usa lang ka tawo ang mamatay alang sa atong nasod kaysa ang tibuok nasod ang mawala?” 51Kining iyang gisulti dili iyang kaugalingon nga panghuna-huna, kondili ingon nga pangulong pari niadtong tuiga, natagna niya nga kinahanglan nga mamatay si Jesus alang sa mga Judio. 52Ug dili lang alang kanila, kondili alang usab sa tanan nga anak sa Dios nga nagkatibulaag sa ubang lugar, aron matigom ug mahiusa silang tanan. 53Sukad niadtong adlawa, nagplano na ang kadagkoan sa mga Judio sa pagpatay kang Jesus. 54Busa wala na magpakita si Jesus didto sa mga lungsod sa mga Judio, kondili miadto siya sa lugar nga duol sa kamingawan, sa usa ka lungsod nga gitawag Efraim. Mipuyo siya didto uban sa iyang mga tinun-an.
55Karon, hapit na ang pista sa mga Judio nga gitawag nga Pista sa Paglabay sa Anghel. Busa daghang mga tawo ang miadto sa Jerusalem aron nga sa dili pa moabot ang pista makapanghinlo na sila sa ilang kaugalingon sumala sa nabatasan sa ilang relihiyon. 56Gipangita nila si Jesus didto sa templo apan wala nila makita. Busa nagpangutan-anay sila, “Sa inyong huna-huna, moanhi kaha siya dinhi sa pista?” 57Niadto diay nga higayon nagsugo nang daan ang mga kadagkoan sa mga pari ug ang mga Pariseo nga si bisan kinsa nga masayod kon asa si Jesus kinahanglan mosulti kanila aron madakop nila siya.
