1Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. 2Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. 3У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:
„У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. 4Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ 5А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“
6А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, 7Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите.“
8Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. 9Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. 10Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. 11Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.
12Јер је реч Божија жива и делотворна, оштрија од сваког мача с две оштрице. Она дубоко засеца, те сеже до споја душе и тела, зглобова и мождине, па суди мислима и намерама срца. 13Нема, наиме, створења које се може сакрити од Бога. Све је откривено и јасно ономе коме морамо положити рачун.
Христос – наш Првосвештеник
14Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. 15Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. 16Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.
Um Descanso Sabático para o Povo de Deus
1Visto que nos foi deixada a promessa de entrarmos no descanso de Deus, que nenhum de vocês pense que falhou4.1 Ou que a promessa falhou. 2Pois as boas-novas foram pregadas também a nós, tanto quanto a eles; mas a mensagem que eles ouviram de nada lhes valeu, pois não foi acompanhada de fé por aqueles que a ouviram4.2 Muitos manuscritos dizem pois não compartilharam a fé daqueles que obedeceram.. 3Pois nós, os que cremos, é que entramos naquele descanso, conforme Deus disse:
“Assim jurei na minha ira:
Jamais entrarão no meu descanso”4.3 Sl 95.11; também no versículo 5.;
embora as suas obras estivessem concluídas desde a criação do mundo. 4Pois em certo lugar ele falou sobre o sétimo dia, nestas palavras: “No sétimo dia Deus descansou de toda obra que realizara”4.4 Gn 2.2. 5E de novo, na passagem citada há pouco, diz: “Jamais entrarão no meu descanso”.
6Portanto, restam entrar alguns naquele descanso, e aqueles a quem anteriormente as boas-novas foram pregadas não entraram, por causa da desobediência. 7Por isso Deus estabelece outra vez um determinado dia, chamando-o “hoje”, ao declarar muito tempo depois, por meio de Davi, de acordo com o que fora dito antes:
“Se hoje vocês ouvirem a sua voz,
não endureçam o coração”.
8Porque, se Josué lhes tivesse dado descanso, Deus não teria falado posteriormente a respeito de outro dia. 9Assim, ainda resta um descanso sabático para o povo de Deus; 10pois todo aquele que entra no descanso de Deus também descansa das suas obras, como Deus descansou das suas. 11Portanto, esforcemo-nos por entrar nesse descanso, para que ninguém venha a cair, seguindo aquele exemplo de desobediência.
12Pois a palavra de Deus é viva e eficaz, e mais afiada que qualquer espada de dois gumes; ela penetra até o ponto de dividir alma e espírito, juntas e medulas, e julga os pensamentos e as intenções do coração. 13Nada, em toda a criação, está oculto aos olhos de Deus. Tudo está descoberto e exposto diante dos olhos daquele a quem havemos de prestar contas.
Jesus, o Grande Sumo Sacerdote
14Portanto, visto que temos um grande sumo sacerdote que adentrou os céus, Jesus, o Filho de Deus, apeguemo-nos com toda a firmeza à fé que professamos, 15pois não temos um sumo sacerdote que não possa compadecer-se das nossas fraquezas, mas sim alguém que, como nós, passou por todo tipo de tentação, porém, sem pecado. 16Assim, aproximemo-nos do trono da graça com toda a confiança, a fim de recebermos misericórdia e encontrarmos graça que nos ajude no momento da necessidade.
