1Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји. 2Уприте поглед на Исуса, зачетника и довршитеља наше вере! Он је због радости, која му је следовала, презрео срамоту и поднео патње на крсту, те сео с десне стране Божијег престола. 3Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете.
4Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. 5А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:
„Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
и не клони када те он кори,
6јер Господ кори оног кога воли,
и туче сваког кога прихвата за сина.“
7Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? 8А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. 9Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? 10Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. 11Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.
12Зато усправите клонуле руке и учврстите клецава колена. 13Поравнајте стазе за своје стопе, да се слабе ноге не ишчаше, већ да се исцеле.
Служите Богу са страхом и трепетом
14Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа. 15Гледајте да нико не буде лишен Божије милости, да не изникне какав корен горчине који ће изазвати невоље и заразити многе. 16Водите рачуна да се међу вама не нађе неки блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. 17Ви знате да је након тога хтео да добије очев благослов, али је био одбијен, јер му није пружена прилика да исправи оно што је учинио, иако ју је са сузама тражио.
18Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, 19приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, 20јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ 21Тај призор је био тако страшан да је и сам Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“
22Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. 23Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. 24Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви.
25Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? 26Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ 27А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.
28И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. 29Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“
Dios disciplina a sus hijos
1Por tanto, también nosotros que estamos rodeados de una nube tan grande de testigos, despojémonos de todo peso y del pecado que nos asedia y corramos con perseverancia la carrera que tenemos por delante. 2Fijemos la mirada en Jesús, el iniciador y perfeccionador de nuestra fe, quien por el gozo que le esperaba, soportó la cruz, menospreciando la vergüenza que ella significaba, y ahora está sentado a la derecha del trono de Dios. 3Así, pues, consideren a aquel que perseveró frente a tanta oposición por parte de los pecadores, para que no se cansen ni pierdan el ánimo.
4En la lucha que ustedes libran contra el pecado, todavía no han tenido que resistir hasta derramar su sangre. 5Y ya han olvidado por completo las palabras de aliento que como a hijos se les dirigen:
«Hijo mío, no tomes a la ligera la disciplina del Señor
ni te desanimes cuando te reprenda,
6porque el Señor disciplina a los que ama
y azota a todo el que recibe como hijo».12:6 Pr 3:11,12, el autor cita la LXX.
7Lo que soportan es para su disciplina, pues Dios los está tratando como a hijos. Porque, ¿qué hijo hay a quien el padre no disciplina? 8Si a ustedes se les deja sin la disciplina que todos reciben, entonces son bastardos y no hijos legítimos. 9Después de todo, nuestros padres humanos nos disciplinaban y los respetábamos. ¿No hemos de someternos, con mayor razón, al Padre de los espíritus y viviremos? 10En efecto, nuestros padres nos disciplinaban por un breve tiempo, como mejor les parecía; pero Dios lo hace para nuestro bien, a fin de que participemos de su santidad. 11Ciertamente, ninguna disciplina, en el momento de recibirla, parece agradable, sino más bien dolorosa; sin embargo, después produce una cosecha de justicia y paz para quienes han sido entrenados por ella.
12Por tanto, renueven las fuerzas de sus manos débiles y de sus rodillas temblorosas. 13«Hagan sendas derechas para sus pies»12:13 Pr 4:26. para que la pierna coja no se disloque, sino que se sane.
Advertencia a los que rechazan a Dios
14Busquen la paz con todos y la santidad, sin la cual nadie verá al Señor. 15Asegúrense de que nadie quede fuera de la gracia de Dios, de que ninguna raíz amarga brote y cause dificultades y corrompa a muchos, 16y también de que nadie sea inmoral ni profano como Esaú, quien por un plato de comida vendió sus derechos de primogénito. 17Después, como ya saben, cuando quiso heredar esa bendición, fue rechazado: No se le dio lugar para el arrepentimiento, aunque con lágrimas buscó la bendición.
18Ustedes no se han acercado a una montaña que se pueda tocar o que esté ardiendo en fuego; tampoco a oscuridad, tinieblas o tormenta; 19ni a sonido de trompeta, ni a tal clamor de palabras que quienes lo oyeron suplicaron que no se les hablara más, 20porque no podían soportar esta orden: «Será apedreado todo el que toque la montaña, aunque sea un animal».12:20 Éx 19:12,13. 21Tan aterrador era este espectáculo que Moisés dijo: «Estoy temblando de miedo».12:21 Dt 9:19.
22Por el contrario, ustedes se han acercado al monte Sión, a la Jerusalén celestial, la ciudad del Dios viviente. Se han acercado a millares y millares de ángeles, a una asamblea gozosa, 23a la iglesia de los primogénitos inscritos en el cielo. Se han acercado a Dios, el Juez de todos; a los espíritus de los justos que han llegado a la perfección; 24a Jesús, el mediador de un nuevo pacto; y a la sangre rociada, que habla mejor que la de Abel.
25Tengan cuidado de no rechazar al que habla, pues si no escaparon aquellos que rechazaron al que los amonestaba en la tierra, mucho menos escaparemos nosotros si le volvemos la espalda al que nos amonesta desde el cielo. 26En aquella ocasión, su voz estremeció la tierra, pero ahora ha prometido: «Una vez más haré que se estremezca no solo la tierra, sino también el cielo».12:26 Hag 2:6. 27La frase «una vez más» indica la remoción de las cosas movibles, es decir, las creadas, para que permanezca lo inconmovible.
28Puesto que nosotros estamos recibiendo un reino inconmovible, seamos agradecidos. Inspirados por esta gratitud, adoremos a Dios como a él le agrada, con temor reverente, 29porque nuestro «Dios es fuego consumidor».12:29 Dt 4:24.
