Зауздавање језика
1Браћо моја, нека не буде међу вама много учитеља, знајући да ћемо бити строже суђени. 2Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело.
3Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. 4Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. 5Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! 6Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује.
7Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, 8а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. 9Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. 10Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. 11Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? 12Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду.
Права мудрост
13Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости. 14Али ако у себи носите горку завист и себично истицање, онда се немојте поносити и говорити оно што се противи истини. 15Таква мудрост не долази одозго, него је земаљска, људска, од злог духа је. 16Јер, где је завист и себично истицање, онде је неред и свако зло.
17А мудрост која долази одозго, пре свега је чиста, затим миротворна, кротка, прилагодљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна. 18А праведност је плод који ће убрати они који сеју у миру – они који чине мир.
1My brethren, be not many masters, knowing that we shall receive the greater condemnation. 2For in many things we offend all. If any man offend not in word, the same is a perfect man, and able also to bridle the whole body. 3Behold, we put bits in the horses’ mouths, that they may obey us; and we turn about their whole body. 4Behold also the ships, which though they be so great, and are driven of fierce winds, yet are they turned about with a very small helm, whithersoever the governor listeth. 5Even so the tongue is a little member, and boasteth great things. Behold, how great a matter a little fire kindleth! 6And the tongue is a fire, a world of iniquity: so is the tongue among our members, that it defileth the whole body, and setteth on fire the course of nature; and it is set on fire of hell. 7For every kind of beasts, and of birds, and of serpents, and of things in the sea, is tamed, and hath been tamed of mankind: 8But the tongue can no man tame; it is an unruly evil, full of deadly poison. 9Therewith bless we God, even the Father; and therewith curse we men, which are made after the similitude of God. 10Out of the same mouth proceedeth blessing and cursing. My brethren, these things ought not so to be. 11Doth a fountain send forth at the same place sweet water and bitter? 12Can the fig tree, my brethren, bear olive berries? either a vine, figs? so can no fountain both yield salt water and fresh. 13Who is a wise man and endued with knowledge among you? let him shew out of a good conversation his works with meekness of wisdom. 14But if ye have bitter envying and strife in your hearts, glory not, and lie not against the truth. 15This wisdom descendeth not from above, but is earthly, sensual, devilish. 16For where envying and strife is, there is confusion and every evil work. 17But the wisdom that is from above is first pure, then peaceable, gentle, and easy to be intreated, full of mercy and good fruits, without partiality, and without hypocrisy. 18And the fruit of righteousness is sown in peace of them that make peace.
