1Зато немаш изговора, о, човече који судиш, ко год да си. Јер тиме што судиш другоме, самог себе осуђујеш, пошто ти, судијо, чиниш исто. 2Међутим, Бог у складу са истином суди онима који такво што чине. 3Мислиш ли, о, човече који судиш онима који чине такве ствари, а сам чиниш исто, да ћеш избећи Божији суд? 4Или можда презиреш богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, а не знаш да те његова доброта води к покајању? 5Ти својом тврдокорношћу и непокајаним срцем прикупљаш себи казну за дан Божијег гнева, када ће се открити његов праведни суд, 6па ће сваком узвратити по његовим делима. 7Онима што траже славу, част и бесмртност, устрајно чинећи добра дела, даће вечни живот. 8А онима што су частохлепни и не покоравају се истини, него се покоравају неправедности, следи Божији гнев и љутња. 9Невоља и мука снаћи ће сваког човека који упорно чини зло, прво Јеврејина, а онда и Грка. 10А слава, част и мир следују свакоме ко чини добро, прво Јеврејину, а онда и Грку. 11Бог, наиме, није пристран.
12Заиста, они који су без познавања Закона сагрешили, без познавања Закона ће и пропасти, а они који су згрешили познајући Закон, по Закону ће им се и судити. 13Јер пред Богом нису праведни они који само слушају Закон; они који Закон извршују, ти ће бити оправдани. 14Наиме, кад многобошци који немају Мојсијев Закон, по природи чине оно што Закон налаже, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. 15Они тако показују да је оно што захтева Закон уписано у њиховим срцима. То сведочи и њихова савест и њихове мисли које се међу собом оптужују или бране. 16То ће се показати на дан када ће, по Радосној вести коју ја навешћујем, Бог посредством Исуса Христа судити скривеним мислима људским.
Јевреји и Закон
17А ти, који се називаш Јеврејином? Ти се ослањаш на Закон и хвалиш се својим односом са Богом; 18знаш шта он захтева и просуђујеш шта је најбоље, јер си примио поуку из Закона; 19уверен си да си вођа слепима, светло онима који су у тами; 20васпитач неразумних, учитељ неуких, јер у Закону имаш оличење знања и истине. 21Ти, дакле, који друге учиш, самога себе не учиш? Проповедаш да се не краде, а сам крадеш? 22Говориш да се не чини прељуба, а сам чиниш прељубу? Гнушаш се идола, а сам пљачкаш храмове? 23Хвалиш се што имаш Божији Закон, а кршиш тај исти Закон, и тиме срамотиш Бога. 24Јер и записано је: „Због вас се међу народима вређа име Божије.“
25Обрезање има вредност ако извршаваш Закон; ако, пак, не извршаваш Закон, постајеш као онај који није обрезан. 26Ипак, ако необрезани извршава праведне захтеве Закона, неће ли Бог његово необрезање сматрати обрезањем? 27Зато ће теби, Јеврејину, судити онај који по рођењу није обрезан, али који извршава Закон, јер ти и поред слова и обрезања преступаш Закон. 28Јер, није Јеврејин онај који је то споља, нити је право обрезање телесна ствар. 29Прави Јеврејин је онај који је Јеврејин изнутра, чије је срце обрезано, а то чини Дух, а не слово Закона. Таквога не хвале људи, него Бог.
Ang Paghukom sa Dios
1Unya, makaingon ka nga angay silang silotan sa Dios kay hilabihan kadaotan ang ilang gibuhat. Apan ikaw nga nagaingon niana nagahukom usab sa imong kaugalingon, kay gipakadaotan mo sila apan mao usab ang imong gibuhat. 2Nasayran nato nga matarong ang paghukom sa Dios sa mga tawo nga naghimo ug daotan. 3-4Apan kinsa ka ba nga mohukom sa uban tungod sa ilang binuhatan nga mao man usab ang imong gibuhat? Tingali naghuna-huna ka nga tungod kay ang Dios maayo, mainantuson, ug mapailubon, makalikay ka sa iyang paghukom. Wala ka ba masayod nga ang kaayo sa Dios nagahatag ug kahigayonan nga maghinulsol ka? 5Apan tungod kay gahi kag ulo ug dili ka maghinulsol, gidugangan mo ang imong silot sa pag-abot sa adlaw nga ang Dios maghukom. Nianang adlawa makita sa tanan nga matarong ang iyang paghukom. 6Kay ang Dios magbalos sa tagsa-tagsa sumala sa iyang mga binuhatan.2:6 Tan-awa usab ang Salmo 62:12; Pan. 24:12. 7Adunay mga tawo nga nagapadayon sa pagbuhat ug maayo tungod kay gitinguha nila nga daygon sila sa Dios, pasidunggan, ug hatagan ug kinabuhi nga walay kamatayon. Kana nga mga tawo hatagan gayod ug kinabuhi nga walay kataposan. 8Apan may mga tawo usab nga kaugalingon lang nila ang ilang gihunahuna ug nagasalikway sa kamatuoran ug nagasunod sa daotan. Matagamtaman niining mga tawhana ang kapungot ug kasuko sa Dios. 9Kay ang tanang mga tawo nga nagabuhat ug daotan mag-antos gayod, una ang mga Judio ug sunod ang mga dili Judio. 10Apan ang mga tawo nga nagabuhat ug maayo, daygon ug pasidunggan sa Dios, ug mamaayo ang ilang kahimtang, una ang mga Judio ug sunod ang mga dili Judio. 11Kay ang Dios walay pinalabi.
12Ang mga tawo nga nagabuhat ug sala malaglag, bisan wala sila masayod mahitungod sa Kasugoan ni Moises. Ang mga tawo nga nakahibalo sa Kasugoan ni Moises apan nagapadayon sa pagbuhat ug sala, hukman usab sa Dios, apan ang Kasugoan gayod ang iyang basihan sa paghukom kanila. 13Kay ang gipakamatarong sa Dios mao ang nagatuman sa Kasugoan ug dili ang nagapaminaw lamang. 14Ang mga dili Judio wala masayod sa Kasugoan ni Moises. Apan kon gibuhat nila ang nahisulat diha sa Kasugoan, nagapamatuod lang nga bisan wala sila masayod sa Kasugoan, nasayran nila kon unsa ang husto nga buhaton. 15Ang ilang gibuhat nga maayo nagapakita nga ang gitudlo sa Kasugoan anaa sa ilang kasing-kasing. Kay ang ilang konsensya apil ang ilang mga panaghisgotay nagapamatuod kon husto o dili ang ilang gibuhat. 16Ug sumala sa Maayong Balita nga akong gitudlo, kana ipahinumdom kanila ni Jesu-Cristo sa adlaw nga siya pahukmon sa Dios sa tanang mga tawo. Hukman niya ang tanang mga tinago diha sa ilang kinabuhi.
Ang mga Judio ug ang Kasugoan
17Kamo nga nagaingon nga kamo mga Judio, nagasalig kamo sa Kasugoan ug nagapasigarbo pa nga haduol kamo sa Dios. 18Nasayran ninyo kon unsa ang kabubut-on sa Dios ug kon unsa ang labing maayo nga buhaton, tungod kay natun-an ninyo kini diha sa Kasugoan. 19Nagasalig kamo nga makatudlo kamo sa mga buta sa kamatuoran ug makahatag ug kahayag ngadto sa mga nangitngitan ang hunahuna. 20Nagasalig usab kamo nga magtutudlo kamo sa mga tawo nga luya ug salabotan ug sa mga tawo nga bata pa sa kahibalo mahitungod sa Dios. Mao kana ang inyong hunahuna tungod kay nagdahom kamo nga nasayran ninyo ang hingpit nga kaalam ug kamatuoran pinaagi sa Kasugoan. 21Nagatudlo kamo sa uban, apan wala ninyo tudloi ang inyong kaugalingon. Nagatudlo kamo nga dili mangawat, apan nangawat kamo. 22Nagatudlo kamo nga dili manapaw, apan maoy inyong gibuhat. Nalaw-ayan gayod kamo sa mga rebulto nga ginasimba sa mga dili Judio, apan nangawat kamo diha sa ilang mga simbahan. 23Nagapasigarbo kamo nga anaa kaninyo ang Kasugoan sa Dios, apan ginapakaulawan ninyo ang Dios tungod sa inyong paglapas sa Kasugoan. 24Ang Kasulatan nagaingon, “Tungod kaninyo nga mga Judio, gipasipalahan sa mga dili Judio ang Dios.”2:24 Tan-awa usab ang Isa. 52:5.
25Nagasalig kamo nga kamo pinili sa Dios tungod sa inyong pagkatinuli. Ang pagkatinuli may kapuslanan lang kon tumanon ninyo ang Kasugoan. Apan kon wala ninyo kini tumana sama lang kamo sa mga dili Judio nga dili tinuli. 26Ug mao usab sa mga dili tinuli: kon sila nagatuman sa Kasugoan, giila usab sila sa Dios nga mga tinuli. 27Busa kamong mga Judio ipakadaotan sa mga dili Judio tungod kay ginalapas ninyo ang Kasugoan, bisan anaa kaninyo kining sinulat nga Kasugoan ug bisan tinuli kamo. Sila nagatuman sa Kasugoan bisag dili sila tinuli. 28Hinuon kinsa ba gayod ang tinuod nga Judio ug tinuod nga tinuli? Dili ang tawo kansang mga ginikanan Judio ug kansang pagkatinuli lawasnon lang. 29Ang tinuod nga Judio mao ang tawo nga nagabag-o sa iyang kinabuhi pinaagi sa tabang sa Espiritu Santo ug dili tungod kay natuli siya sumala sa Kasugoan. Ang tawo nga sama niana gidayeg sa Dios bisan wala siya dayga sa mga tawo.
