Псалам 88
Песма. Псалам. Потомака Корејевих. Хоровођи. Жалосно. Пева се наизменично. Поучна песма Емана Езраита.
1О, Господе, Боже мог спасења,
и дању и ноћу ја пред тобом вапим!
2Нек пред тебе дође молитва моја,
моме преклињању ти ухо приклони!
3Душа ми је препуна очаја,
Свету мртвих живот ми све ближи.
4У друштву сам оних што иду у раку,
ја сам као човек који снаге нема;
5положен сам међу мртве,
попут мртвих што леже у гробу,
као они које више не спомињеш
и што су далеко од твоје помоћи.
6Ти си ме положио у најдубљу раку,
у тамне дубине.
7Срџба твоја на мене је легла
и плаве ме сви таласи твоји. Села
8Од мене си одвојио пријатеље моје,
гадним си ме њима учинио;
сада сам спутан, напоље не могу!
9Очи су ми усахле од беде.
Призивам те сваког дана,
о, Господе, теби ширим руке своје!
10Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
Хоће ли покојни устати да те славе? Села
11Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
и верност твоја у трулежу мртвих?
12Па зар се у тами зна за чуда твоја,
за праведност твоју у земљи заборава?
13А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
молитва се моја јутром подиже до тебе.
14Господе, зашто ме одбацујеш?
Зашто своје лице од мене сакриваш?
15Ојађен сам, од младости близу смрти;
очајан сам, натоварен ужасима твојим.
16Срџба твоја ме је прегазила,
страхоте ме твоје уништиле.
17Окружише ме попут воде поваздан,
наваљују једнодушно на ме.
18Вољене и блиске од мене си уклонио
и ја сада другујем са тамом.
Salmo 88Salmo 88 Ang titulo sa Hebreo: Ang kanta nga ginsulat sang mga anak ni Kora. Ang “maskil” ni Heman nga Ezranhon. Sa direktor sang mga manugkanta: Gamita ang instrumento nga “mahalat leanot”.
Pangamuyo sang Nagaantos
1Ginoo, ikaw ang Dios nga akon manluluwas.
Adlaw-gab-i nagapanawag ako sa imo.
2Pamatii ang akon pangamuyo;
sabta ang akon pagpanawag sa imo.
3Kay madamo sang mga kalisod nga nagaabot sa akon
kag daw sa mapatay na gid ako.
4Isa na ako sa mga tagumatayon.
Pareho ako sa tawo nga indi na matabangan.
5Ginpabay-an na lang ako upod sa mga patay.
Pareho ako sa mga ginpatay nga nagahamyang sa ila lulubngan,
nga ginkalimtan mo na kag indi mo na mabuligan.
6Daw sa ginhaboy mo ako sa puwerte kadalom kag kadulom nga buho.
7Puwerte ang imo kaakig sa akon;
daw sa mga balod ini nga nagahampak sa akon.
8Ginpapalayo mo sa akon ang akon mga abyan.
Ginhimo mo ako nga makangilil-ad para sa ila.
Nakibon ako kag indi na makapalagyo.
9Tungod sa akon mga pag-antos, nagapalangdulom ang akon panulok.
Ginoo, adlaw-adlaw nagapanawag ako sa imo nga nagabayaw sang akon mga kamot.
10Wala ka nagahimo sang mga milagro para sa mga patay, kag wala sila nagabangon sa pagdayaw sa imo.
11Ang imo gugma kag katutom wala ginahambalan sa lugar sang mga patay.
12Indi makita ang imo mga milagro kag pagkamatarong sa madulom nga lugar sang mga patay,
nga sa diin ang tanan indi na madumduman.
13Gani, Ginoo, nagapangayo ako sang bulig sa imo.
Kada aga nagapangamuyo ako sa imo.
14Pero ngaa bala nga ginasikway mo ako, Ginoo?
Ngaa bala nagapanago ka sa akon?
15Halin sang pamatan-on pa ako, nagaantos ako kag diutayan lang mapatay.
Ginaantos ko ang mga makahaladlok nga ginahimo mo sa akon.
16Ang imo kaakig daw sa mabaskog nga hangin nga nagahampas sa akon.
Ginalaglag mo ako sang imo makahaladlok nga ginahimo sa akon,
17nga nagalikop permi sa akon pareho sa baha;
daw sa ginakibon nila ako.
18Ginpalayo mo sa akon ang akon mga hinigugma kag mga abyan;
ang kadulom amo na lang ang akon kaupod.
