Псалам 83
Песма. Псалам Асафов.
1О, Боже, немој да заћутиш!
Не онеми,
немој да мирујеш, о Боже!
2Гле, ено их буче твоји душмани,
главу дижу они што те мрзе!
3Сплетке кују против твог народа
и заверу праве твоме штићенику.
4Рекли су: „Дођите, дајте да их сатремо као народ,
да се име Израиља више не спомене!“
5Ено, сви су сложни у замисли
да против тебе савез склопе:
6шатори Едома и Исмаила,
Моава и Агарина;
7Гевала, Амона и Амалика,
Филистејци с житељима Тира.
8Још им је и Асирија пришла,
пристала ко војска уз децу Лотову. Села
9Учини им као Мадијану и као Сисери,
као Јавину на потоку Кисону!
10Били су потрвени код Ен-Дора,
претворени у ђубриво за њиву.
11С племићима им поступи као с Оривом и Зивом,
а са кнезовима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12Јер они говоре:
„Заузмимо Божије пашњаке!“
13О, мој Боже, претвори их у клупко корова,
у плеву на ветру!
14Ко кад ватра шуму пали
и ко кад пламен горе жари,
15тако их потерај вихором својим,
ужасни их својом олујом.
16Бешчашћем им лице покриј,
па нек вапе за именом твојим, о, Господе!
17Нек се стиде и смету довека!
Нек пропадну срамећи се!
18Па нека се зна – име ти је Господ –
над земљом си целом ти једини Свевишњи!
Salmo 83
Salmo e Cântico de Asafe.
1Ó Deus, não fiques em silêncio!
Não feches os ouvidos nem fiques impassível ao nosso apelo.
2Os teus inimigos agitam-se;
os que te aborrecem levantam a cabeça com arrogância.
3Com astúcia conspiram contra o teu povo,
contra os teus protegidos.
4“Venham”, dizem, “vamos riscar Israel do mapa,
de forma a que mais ninguém se lembre da sua existência!”
5Esta foi a decisão unânime que tomaram
e assim todos se aliaram contra ti.
6Os de Edom e os ismaelitas;
os de Moabe e os hagarenos.
7Os povos de Gebal, Amon, Amaleque e da Filisteia,
e ainda os habitantes de Tiro.
8Também a Assíria fez aliança com eles;
aliou-se com os descendentes de Lot. (Pausa)
9Faz com eles, Senhor,
o que fizeste com os midianitas ou com Sísera,
e com Jabim junto ao ribeiro de Quisom.
10Como fizeste com os teus inimigos em En-Dor,
cujos corpos vieram a servir de estrume.
11Faz aos grandes senhores deles o mesmo que a Orebe e a Zeebe;
que todos os seus chefes morram como Zeba e Zalmuna.
12Estes disseram:
“Ficaremos com essas belas terras de Deus!”
13Ó Deus, sopra-os como pó,
como palha ao vento.
14Como o fogo numa floresta,
que tudo queima de montanha em montanha.
15Da mesma forma, a tua tempestade os persiga,
com vendavais e ciclones.
16Sintam-se envergonhados pela sua conduta reprovável
e reconheçam o poder e a força do teu nome, Senhor.
17Que qualquer empreendimento deles seja sempre um fracasso;
sejam abatidos pela vergonha, sejam, enfim, derrotados!
18Para que saibam que só tu tens o nome de Senhor;
tu que estás acima de tudo e de todos sobre a face da Terra!
