Псалам 79
Псалам Асафов.
1О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
Опоганили су Дом твоје светости,
Јерусалим учинили рушевином!
2Мртва тела твојих слугу
као храну птицама небеским су дали
и зверима земаљским тела твојих верних.
3Крв њихову излили су око Јерусалима
као да је вода, и нико их сахранио није.
4Својим комшијама постали смо ругло,
на подсмех смо и на презир својој околини.
5Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
6Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
и на царства која твоје име не призивају!
7Јер они су прождрали Јакова
и насеље му уништили.
8Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
Милосрђем својим пресретни нас
јер смо у великој беди!
9Помози нам, о, Боже спасења нашега!
Избави нас ради свог имена славног!
Опрости нам грехе наше због имена свога!
10Зашто да туђинци кажу:
„Где је њихов Бог?“
Дај да нам очи виде освету међу народима
због проливене крви слугу твојих.
11Нек пред тебе допре јецај заточених,
па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13А ми, твој народ и стадо твоје паше,
у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
сваком нараштају!
Псалом 79
1Дирижеру хора. На мелодию «Лилия свидетельства». Псалом Асафа.
2Услышь нас, Пастырь Израиля,
Ты, Который водит Иосифа, как овец,
восседающий на херувимах, воссияй!
3Пред Ефремом, Вениамином и Манассией
пробуди силу Свою,
приди и спаси нас!
4Боже, восстанови нас!
Да воссияет лицо Твое,
и будем спасены.
5О Господь, Бог Сил,
как долго еще будешь гневаться
на молитвы Своего народа?
6Напитал Ты нас слезами, как хлебом,
напоил нас ими сполна,
7сделал нас причиной раздора соседей,
и враги наши насмехаются над нами.
8Бог Сил, восстанови нас!
Да воссияет лицо Твое,
и будем спасены.
9Из Египта Ты перенес виноградную лозу,
изгнал народы и посадил ее,
10очистил для нее место.
Принялись ее корни,
и она наполнила землю.
11Горы покрылись ее тенью,
и могучие кедры79:11 Могучие кедры – или: «кедры Божии». – ее ветвями.
12Она пустила свои ветви до моря79:12 То есть до Средиземного моря.
и побеги свои – до реки Евфрат.
13Для чего разрушил Ты ее ограды,
так что все проходящие мимо обрывают ее плоды?
14Лесной кабан подрывает ее,
и дикие звери объедают ее.
15Бог Сил, возвратись к нам!
Взгляни с неба и посмотри на нас!
И сохрани этот виноград,
16что посадила правая рука Твоя,
и сына79:16 Возможное значение: «поросль»., которого Ты сделал сильным для Себя.
17Твой виноград пожжен огнем, обсечен,
от Твоего гнева погибает народ Твой.
18Да будет рука Твоя над тем,
кто от Тебя по правую руку,
над сыном человека,
которого Ты сделал сильным для Себя.
19Тогда мы не отступим от Тебя;
возврати нас к жизни,
и мы будем призывать имя Твое.
20О Господь, Бог Сил, восстанови нас!
Да воссияет Твое лицо, и будем спасены.
