Псалам 58
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.
1Зар ћутањем праведност јављате?
Судите ли подједнако потомцима људи?
2Штавише, смишљате неправду да је чините;
рукама својим насиље земљом размеравате.
3Застранише зликовци од мајчиног крила,
залуташе говорници лажи од стомака.
4Њихов отров наликује змијском отрову;
попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
5што не чује глас шаптача,
врачара вештог у бацању врачки.
6Зубе им, Боже, у устима поломи;
Господе, чељусти лавићима скрши.
7Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
стреле своје нек одапну као да су поломљене.
8Нек исцуре попут пужа који пузи,
нек су попут мртворођенчета што не види сунца.
9Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
сировог ил’ свелог –
биће развејано.
10А праведник ће се радовати кад види освету;
ногу ће опрати у крви зликовца.
11И казаће свако:
„Праведнику стварно плод припада.
Стварно има Бога који суди земљи.“
Dom over onde magthavere
1Til korlederen: En sang af David.
2Mon I fyrster ved, hvad der er ret og rigtigt?
Mon I behandler folk retfærdigt?
3Nej, I har kun ondskab i tanke,
I giver volden frit løb i landet.
4I har været onde fra fødslen af,
fra barnsben har I været fulde af løgn.
5I udspyr slangegift og vil ikke lytte til Gud.
I ligner en døv kobra,
6der ikke kan høre slangetæmmeren,
lige meget hvor højt han spiller.
7Knus kæberne på de grusomme løver, Herre.
Bræk alle deres skarpe tænder, Gud.
8Lad dem forsvinde som vand i ørkenen,
lad dem visne som græs i tørtiden.
9Lad dem blive til slim som sneglen,
lad dem ende som dødfødte fostre,
der aldrig får lyset at se.
10Gud vil feje de onde af vejen,
hurtigere end brændet kan få gryden i kog.58,10 Teksten er uklar.
11De gudfrygtige glæder sig, når retten sejrer.
De får lov at vade i de gudløses blod.
12Da skal folk udbryde:
„Ja, de gudfrygtige bliver belønnet til sidst.
Der er en Gud, som sørger for retfærdighed på jorden.”
