Псалам 40
За хоровођу. Псалам Давидов.
1Стрпљиво сам чекао на Господа,
и он се пригнуо и чуо ми вапај.
2Подигао ме је из јаме очаја,
из глиба блатњавог,
ноге ми је поставио на стену,
и учврстио кораке моје.
3У уста ми је ставио нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети, бојати се,
и поуздати се у Господа.
4Благо човеку који се узда у Господа,
а не окреће се охолима,
или онима што иду за преваром.
5Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
којима нема броја.
6Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7Тада рекох: „Ево, долазим,
јер је тако написано за мене у свитку.
8Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
Закон је твој у мом срцу.“
9Објављујем праведност у великом збору,
устима својим то не браним, Господе,
и ти то знаш.
10Праведност твоју не кријем у срцу,
већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.
11Господе, не ускраћуј ми милосрђе твоје;
нека ме милост и верност твоја штите довека.
12Јер окружише ме невоље небројене,
безакоња ме моја сустигоше, видети не могу.
Бројни су као коса на мојој глави,
па ме срце моје издаје.
13Нека ти је мило, Господе, да ме избавиш!
У помоћ ми пожури, Господе!
14Нека се постиде заједно, нека се осрамоте
они што ми о глави раде да је смакну;
нека се повуку у срамоти, нека буду понижени
ти што им је мила невоља моја.
15Нека се запање над срамотом својом,
ти што ми довикују: „Аха! Аха!“
16Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Господ!“
17А ја сам сиромах и убог,
нека Господ мисли на мене.
Ти си ми помоћник и избавитељ.
О, мој Боже, не оклевај!
Песнь 40
1Дирижёру хора. Песнь Давуда.
2Благословен тот, кто заботится о слабом40:2 Или: «о бедном».:
во время беды избавит его Вечный.
3Вечный сохранит его и сбережёт ему жизнь,
счастьем одарит его на земле
и не отдаст его на произвол врагов.
4Вечный укрепит его во время болезни
и поднимет его с ложа недуга.
5Я сказал: «Вечный, помилуй меня;
исцели меня – я пред Тобой согрешил».
6Враги мои со злобой говорят обо мне:
«Когда же умрёт он и погибнет имя его?»
7Если приходит кто навестить меня,
то ложь говорит, а в сердце своём слагает злые слухи;
потом он выходит и всем их рассказывает.
8Все враги мои шепчутся против меня,
думают худшее обо мне40:8 Или: «зло замышляют против меня».:
9«Смертельный недуг его одолел;
он слёг и больше ему не встать».
10Даже близкий друг, на которого я полагался,
тот, кто ел мой хлеб,
пошёл против меня40:10 См. Ин. 13:18, 21-27..
11Но Ты, Вечный, помилуй меня;
подними меня, и я воздам им!
12Из того я узнаю, что угоден Тебе,
если не одолеет меня враг мой,
13а меня Ты поддержишь за непорочность мою
и навеки поставишь пред Собою.
Заключительное благословение первой книги
14Хвала Вечному, Богу Исраила,
от века и до века!
Аминь и аминь!
