Псалам 31
За хоровођу. Псалам Давидов.
1У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим;
избави ме по својој праведности.
2Пригни ухо своје к мени,
брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
јака тврђава за моје спасење.
3Ти си моја стена и тврђава,
ради свог имена води ме, усмеравај.
4Извуци ме из мреже коју ми поставише,
јер ти си моја тврђава.
5У твоје руке предајем свој дух,
откупи ме, Господе, верни Боже.
6Мрзим служитеље безвредних идола;
поуздајем се једино у Господа.
7Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
јер ти си видео моју муку;
ти си знао тескобу моје душе.
8Ниси ме дао у руке душманину,
него си ми ноге поставио на пространо место.
9Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
17Не дај да се постидим, Господе,
јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
у Свету мртвих нек умукну.
18Нека умукну уста лажљива,
која против праведника говоре
обесно, охоло и презриво.
19Како је обилна доброта твоја,
коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
онима што у теби уточиште нађу.
20Ти их скриваш у заклону свог лица,
од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
од језика који оптужују.
21Благословен био Господ,
јер ми исказа дивну милост своју,
кад сам био у граду под опсадом.
22Тада рекох узнемирен:
„Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
када сам завапио к теби.
23Волите Господа, сви верни његови,
Господ чува оне који верују,
а охолима плаћа пуном мером.
24Будите јаки и храбра срца,
сви ви што се надате Господу!
Salmo 3131:0 Salmo 31 Ang ulohan sa Hebreo: Ang awit alang sa maestro sa mga mag-aawit. Awit kini ni David.
Ang Pag-ampo sa Tawo nga Nagasalig sa Dios
1Kanimo, Ginoo, nagadangop ako.
Ayaw itugot nga maulawan ako.
Luwasa ako, tungod kay ikaw matarong.
2Pamatia ako ug luwasa dayon.
Panalipdi ako nga daw sama ikaw sa salipdanan nga bato;
panalipdi ako nga daw sama ikaw sa lig-ong tagoanan.
3Tungod kay ikaw ang akong salipdanan nga bato ug lig-ong tagoanan,
tultoli ug giyahi ako aron mapasidunggan ang imong ngalan.
4Ilikay ako sa lit-ag nga gipahimutang sa akong mga kaaway alang kanako,
kay ikaw ang akong tigpanalipod.
5Gitugyan ko kanimo ang akong kinabuhi.31:5 kinabuhi: sa literal, espiritu.
Luwasa ako, Ginoo, Dios nga kasaligan.
6Gikasilagan ko ang nagasimba sa walay pulos nga mga dios-dios,
kay nagasalig man ako kanimo, Ginoo.
7Maglipay gayod ako tungod sa imong gugma,
kay nakita mo ang akong mga pag-antos,
ug nahibalo ka sa akong mga kalisdanan.
8Wala mo ako itugyan sa akong mga kaaway;
giluwas mo ako sa katalagman.
9Kaloy-i ako, Ginoo, kay ania ako sa kalisod.
Nanghubag na ang akong mga mata sa paghinilak,
ug naluya na ako.
10Ang akong kinabuhi kanunay lang anaa sa kasubo.
Pila ka tuig na akong naghilak.
Naluya na ako tungod sa akong mga pag-antos,31:10 pag-antos: Mao kini sa Septuagint ug sa Syriac; apan sa Hebreo, kadaotan.
ug daw sa nangagupok na ang akong mga bukog.
11Gibugalbugalan ako sa tanan kong mga kaaway, labi na sa akong mga silingan.
Bisan ang akong mga kaila nahadlok na kanako.
Kon makita nila ako sa dalan magpahilayo sila kanako.
12Gikalimtan na nila ako nga daw sa patay.
Alang kanila sama ako sa buak nga kolon nga dili na mapuslan.
13Madungog ko ang hungihong sa daghang mga kaaway.
Bisan asa ako moadto anaa ang kakuyaw,
kay nagaplano sila sa pagpatay kanako.
14Apan nagasalig ako kanimo, Ginoo.
Ikaw ang akong Dios.
15Ang akong kaugmaon anaa kanimo;
luwasa ako sa akong mga kaaway nga nagalutos kanako.
16Ipakita ang imong kaayo kanako nga imong alagad.
Tungod kay gihigugma mo ako, luwasa ako.
17Ayaw itugot nga maulawan ako, Ginoo,
kay kanimo ako nagasangpit.
Pakaulawi ang mga daotan ug pamatya sila
aron mahilom sila diha sa lubnganan.31:17 lubnganan: o, dapit sa mga patay.
18Pahiloma kanang mga bakakon, nga nagapasigarbo ug nagatamay sa mga matarong.
19Pagkadako sa imong kaayo nga gitagana sa mga nagatahod kanimo.
Ginahatag mo kini ngadto sa mga nagasalig kanimo, ug kini makita sa tanan.
20Gitagoan mo sila sa dapit diin anaa ang imong presensya,
ug didto luwas sila sa mga daotang mga plano ug pagpanginsulto sa mga tawo.
21Dalaygon ka, Ginoo!
Kay katingalahan gayod ang gipakita mo nga gugma kanako sa dihang didto ako sa usa ka lungsod nga gilibotan sa mga kaaway.
22Sa akong kalisang gipakaingon ko ug gisalikway mo na ako.
Apan gidungog mo ang akong pagpakilooy sa dihang nangayo akog tabang kanimo.
23Higugmaa ninyo ang Ginoo, kamong iyang matinud-anong katawhan.
Gitipigan sa Ginoo ang mga matinumanon kaniya,
apan silotan niya sa hilabihan ang mga mapahitas-on.
24Kamong nagalaom sa Ginoo,
pagpakalig-on kamo ug ayaw pagpakawala ug paglaom.
