Псалам 22
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
1Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8„У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
16Јер пси су ме, ево, опколили,
окружила ме чета зликоваца,
руке су ми и ноге пробили.
17Све кости своје избројати могу,
а они ме гледају и зуре у мене.
18Моје хаљине деле међу собом,
коцку бацају за моју одећу.
19Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
29Њему ће се клањати сви богати
и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
којима се живот угасио.
30Потомство њему ће служити,
причаће о Господу будућем нараштају,
31доћи ће и објавити праведност његову
народу који се још није родио,
да је он то учинио.
Salmo 22
Al director musical. Sígase la tonada de «La cierva de la aurora». Salmo de David.
1Dios mío, Dios mío,
¿por qué me has abandonado?
Lejos estás para salvarme,
lejos de mis palabras de lamento.
2Dios mío, clamo de día y no me respondes;
clamo de noche y no hallo reposo.
3Pero tú eres santo, tú eres rey,
¡tú eres la alabanza de Israel!
4En ti confiaron nuestros padres;
confiaron, y tú los libraste;
5a ti clamaron, y tú los salvaste;
se apoyaron en ti, y no los defraudaste.
6Pero yo, gusano soy y no hombre;
la gente se burla de mí,
el pueblo me desprecia.
7Cuantos me ven, se ríen de mí;
lanzan insultos, meneando la cabeza:
8«Este confía en el Señor,
¡pues que el Señor lo ponga a salvo!
Ya que en él se deleita,
¡que sea él quien lo libre!»
9Pero tú me sacaste del vientre materno;
me hiciste reposar confiado
en el regazo de mi madre.
10Fui puesto a tu cuidado
desde antes de nacer;
desde el vientre de mi madre
mi Dios eres tú.
11No te alejes de mí,
porque la angustia está cerca
y no hay nadie que me ayude.
12Muchos toros me rodean;
fuertes toros de Basán me cercan.
13Contra mí abren sus fauces
leones que rugen y desgarran a su presa.
14Como agua he sido derramado;
dislocados están todos mis huesos.
Mi corazón se ha vuelto como cera,
y se derrite en mis entrañas.
15Se ha secado mi vigor como una teja;
la lengua se me pega al paladar.
¡Me has hundido en el polvo de la muerte!
16Como perros de presa, me han rodeado;
me ha cercado una banda de malvados;
me han traspasado22:16 me han traspasado (LXX, Siríaca y algunos mss. hebreos); como el león (TM). las manos y los pies.
17Puedo contar todos mis huesos;
con satisfacción perversa,
la gente se detiene a mirarme.
18Se reparten entre ellos mis vestidos
y sobre mi ropa echan suertes.
19Pero tú, Señor, no te alejes;
fuerza mía, ven pronto en mi auxilio.
20Libra mi vida de la espada,
mi preciosa vida del poder de esos perros.
21Rescátame de la boca de los leones;
sálvame de22:21 sálvame de (lectura probable); me respondiste desde (TM). los cuernos de los toros.
22Proclamaré tu nombre a mis hermanos;
en medio de la congregación te alabaré.
23¡Alabad al Señor los que lo teméis!
¡Honradlo, descendientes de Jacob!
¡Veneradlo, descendientes de Israel!
24Porque él no desprecia ni tiene en poco
el sufrimiento del pobre;
no esconde de él su rostro,
sino que lo escucha cuando a él clama.
25Tú inspiras mi alabanza en la gran asamblea;
ante los que te temen cumpliré mis promesas.
26Comerán los pobres y se saciarán;
alabarán al Señor quienes lo buscan;
¡que vuestro corazón viva para siempre!
27Se acordarán del Señor y se volverán a él
todos los confines de la tierra;
ante él se postrarán
todas las familias de las naciones,
28porque del Señor es el reino;
él gobierna sobre las naciones.
29Festejarán y adorarán todos los ricos de la tierra;
ante él se postrarán todos los que bajan al polvo,
los que no pueden conservar su vida.
30La posteridad lo servirá;
del Señor se hablará a las generaciones futuras.
31A un pueblo que aún no ha nacido
se le dirá que Dios hizo justicia.
