Псалам 2
1Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
2Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника2,2 Превод грчке именице Христос, према Дал 4,26, где је овај део Псалма наведен.:
3„Збацимо са себе окове њихове,
стргнимо са себе свезе њихове!“
4Смеје се онај што на небесима столује,
Господ се то њима подругује.
5Он им онда у гневу проговара,
јарошћу их својом ужасава:
6„Цара свога ја сам поставио,
на Сиону, светој гори својој.“
7Објавићу одлуку Господњу.
Он ми рече:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.
8Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
и крајеве земаљске да ти буду имовина.
9Сломићеш их гвозденом палицом,
разбићеш их као посуду од глине.“
10Зато, цареви, будите разумни,
примите наук, владари земаљски!
11Служите Господу у страху,
с трепетом се радујте.
12Волите Сина, да му гнев не плане,
па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
Благо сваком ко у њему уточиште тражи!
1Why do the heathen rage, and the people imagine a vain thing?2.1 rage: or, tumultuously assemble2.1 imagine: Heb. meditate
2The kings of the earth set themselves, and the rulers take counsel together, against the LORD, and against his anointed, saying,
3Let us break their bands asunder, and cast away their cords from us.
4He that sitteth in the heavens shall laugh: the Lord shall have them in derision.
5Then shall he speak unto them in his wrath, and vex them in his sore displeasure.2.5 vex: or, trouble
6Yet have I set my king upon my holy hill of Zion.2.6 set: Heb. anointed2.6 upon…: Heb. upon Zion, the hill of my holiness
7I will declare the decree: the LORD hath said unto me, Thou art my Son; this day have I begotten thee.2.7 the decree: or, for a decree
8Ask of me, and I shall give thee the heathen for thine inheritance, and the uttermost parts of the earth for thy possession.
9Thou shalt break them with a rod of iron; thou shalt dash them in pieces like a potter’s vessel.
10Be wise now therefore, O ye kings: be instructed, ye judges of the earth.
11Serve the LORD with fear, and rejoice with trembling.
12Kiss the Son, lest he be angry, and ye perish from the way, when his wrath is kindled but a little. Blessed are all they that put their trust in him.
