Псалам 18
Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:
1Волим те, Господе, моја снаго.
2Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
3Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
4Смртна су се ужад сплела око мене,
ужаснут сам разорним рекама.
5Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
6У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до њега,
до његових ушију.
7Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи планина,
стресоше се због његовог гнева.
8Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
9Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
10Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
11Од таме начини око себе шатор,
сеницу за себе од тамних вода
и од облака тамних.
12Од сјаја пред њим прођоше облаци,
пљушти град и угаљ ужарени.
13Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега,
град и угаљ ужарени.
14Стреле своје одапе и душмане расу,
бљесну муњама, у пометњу их баци.
15Кад си Господе почео да караш,
кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
открише се темељи света.
16Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
17од моћног ме избави душмана,
и од оних јачих што ме мрзе.
18Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
19Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
20Господ ми по правди мојој плати,
награди ми чистоћу руку мојих,
21јер путеве Господње сачувах;
Богу своме ја нисам скривио.
22Судови његови сви су ми пред очима,
од одредби његових одвратио се нисам.
23Пред њим сам ја био беспрекоран,
сачувао сам себе од кривице,
24по правди ме је мојој Господ наградио,
руке су ми недужне пред његовим очима.
25Ти вернима исказујеш верност,
беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26С чистима ти поступаш чисто,
а с опакима поступаш лукаво.
27Ти избављаш кротак народ,
а обараш поглед узносити.
28Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
мој Бог моју таму расветљује.
29Јер са тобом ја разбијам чету,
с Богом мојим прескачем зидине.
30Пут је Божији беспрекоран,
реч је Господња у ватри прекаљена;
штит је свима што у њему уточиште траже.
31Јер ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим нашег Бога?
32Он је Бог који ме снагом опрема,
он пут мој чини беспрекорним.
33Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
постави ме чврсто на висине.
34Руке моје учи војевању,
да лук бронзани натежем мишицама.
35Ти ми дајеш штит спасења свога,
десница ме твоја подупире,
твој одазив чини ме великим.
36Шириш тло под кораком мојим,
да ми ноге не би посрнуле.
37Душмане своје гоним и сустижем,
не враћам се док их не докрајчим.
38Разбијам их и не могу устати,
и падају под моје ноге.
39Ти ме опремаш снагом за битку,
и обараш пода мном моје противнике.
40Ти учини да душмани моји
реп свој подвију преда мном,
да мрзитеље своје искореним.
41Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
Господу завапише, али он им не одговара.
42Измрвих их као прах пред ветар,
избацих их као блато са улица.
43Ти си ме избавио од сукоба с народом,
и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
тај ми народ служи.
44Туђинци ми ласкају,
чим ме чују, они ме слушају.
45Туђинци губе срчаност,
из својих тврђава излазе дрхћући.
46Живео Господ! Благословена била стена моја!
Узвишен био Бог мога спасења!
47То је Бог што ме освећује,
он мени покорава народе;
48избавља ме од мојих душмана.
Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
избавио ме од човека насилног.
49Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.
50Велико спасење даје своме цару;
исказује милост помазанику своме, Давиду,
и његовом потомству довека.
Salmo 18Salmo 18 Ang titulo sa Hebreo: Sa direktor sang mga manugkanta. Ang kanta nga ginsulat ni David nga alagad sang Ginoo. Ginkanta niya ini sa Ginoo sang ginluwas siya sang Ginoo sa kay Saul kag sa iban pa niya nga mga kaaway.
Ang Kanta ni David sa Iya nga Pagdaog
(2 Sam. 22:1-51)
1Ginahigugma ko ikaw, Ginoo. Ikaw ang akon kusog.
2Ikaw, Ginoo, ang akon palalipdan nga bato,
ang akon mabakod nga palanaguan kag manughilway.
Bilang palalipdan nga bato, makapanago ako sa imo.
Ikaw ang akon taming, gamhanan nga manluluwas, kag dalangpan.
3Dalayawon ka, Ginoo,
kay kon magpangayo ako sang bulig sa imo
ginaluwas mo ako sa akon mga kaaway.
4-5Ang kamatayon daw pareho sa lubid nga nagburambod sa akon kag pareho sa siod sa akon alagyan.
Ang kalaglagan daw pareho sa mabaskog nga baha nga naglapaw sa akon.
6Gani sa akon kalisod nagpanawag ako sa imo, Ginoo.
Nagpangayo ako sang bulig sa imo nga akon Dios,
kag ginpamatian mo ang akon pangamuyo sa imo templo.
7Dayon naglinog, kag pati ang mga pundasyon sang mga bukid nag-uyog,
tungod kay naakig ka, Ginoo.
8Nagguwa ang aso sa imo ilong,
kag sa imo baba nagguwa ang makahalalit nga kalayo kag nagadabadaba nga mga baga.
9Ginbuksan mo ang langit,
kag nagpanaog ka nga nagatungtong sa madamol nga gal-om.
10Nagsakay ka sa kerubin,
kag madasig ini nga naglupad samtang ginapalid sang hangin.
11Ginhimo mo ang kadulom nga tabon sa imo palibot.
Nagpanago ka sa madamol nga gal-om.
12Nagpangilat sa imo atubangan,
kag halin sa panganod nagguwa ang mga yelo kag ang nagadabadaba nga mga baga.
13Ang tingog mo Ginoo, nga Labing Mataas nga Dios, nagdaguob sa langit.18:13 Ang ini nga bersikulo sa Hebreo may sugpon pa, “nga may mga yelo kag nagadabadaba nga mga baga.” Pero wala ini sa iban nga mga kopya sang Hebreo kag sa Septuagint.
14Ginpana mo sang kilat ang imo mga kaaway,
kag nagpalalagyo sila nga nagasalasala.
15Sa imo nga pagsabdong kag puwerte nga kaakig nagakahubas ang dagat
kag makita ang duta sa idalom sini,
kag makita man ang pundasyon sang kalibutan.
16Halin sa langit gindawat mo ako kag ginkuha sa madalom nga tubig.
17Ginluwas mo ako sa akon gamhanan nga mga kaaway nga indi ko masarangan.
18Ginsalakay nila ako sang nalisdan ako,
pero gin-apinan mo ako, Ginoo.
19Gindala mo ako sa lugar nga wala sing katalagman;
ginluwas mo ako kay nalipay ka sa akon.
20Ginapakamaayo mo ako tungod nga matarong ang akon kabuhi
kag wala ako sing may nahimo nga sala.
21Kay ginasunod ko ang imo mga pamaagi
kag wala ako nagbiya sa imo Ginoo, nga akon Dios.
22Ginatuman ko ang tanan mo nga sugo
kag wala ko ginalapas ang imo mga pagsulundan.
23Nakahibalo ka nga wala sing kasawayan ang akon kabuhi
kag ginalikawan ko nga makasala.
24Ginapakamaayo mo ako tungod nga nakita mo nga matarong ang akon kabuhi
kag wala ako sing may nahimo nga sala.
25Matutom ka sa mga matutom sa imo,
kag maayo sa mga tawo nga maayo man.
26Sinsero ka sa mga sinsero sa imo,
kag maayo ka magpadihot sa mga malaot.
27Huo, ginaluwas mo ang mga mapainubuson,
pero ginapaubos mo ang mga matinaas-taason.
28Ginoo nga akon Dios, ikaw ang akon kasanag.
Sa kadulom ikaw ang akon suga.
29Sa imo bulig masarangan ko nga salakayon ang panong sang mga soldado,
kag masarangan ko nga sakaon ang pader nga nagapalibot sa siyudad.
30Ang imo pamaagi, O Dios, wala sing sayop.
Ang imo pulong masaligan gid.
Pareho ka sa taming sa tanan nga nagapangayo sang proteksyon sa imo.
31Ikaw lang, Ginoo, amo ang Dios;
ikaw lang ang amon palalipdan nga bato.
32Ikaw ang nagahatag sa akon sang kusog
kag ang nagabantay sa akon dalanon.
33Ginapabaskog mo ang akon tiil pareho sa tiil sang usa,
agod maagwanta ko ang pagtaklad sa mataas nga mga lugar.
34Ginahanas mo ako sa pagpakig-away
pareho abi sa pagbinat sang mabakod nga pana.
35Ginaprotektaran mo ako pareho sa taming,
gani luwas ang akon kabuhi.
Ginatipigan mo ako paagi sa imo gahom,
kag paagi sa imo bulig nangin bantog ako.
36Ginahatagan mo ako sang matawhay nga alagyan,
gani wala nagakasandad ang akon mga tiil.
37Ginlagas ko ang akon mga kaaway kag naabtan ko sila.
Kag wala gid ako magbalik hasta nga nalaglag ko sila.
38Ginlaglag ko sila kag natumba sila sa akon tiilan
kag indi na sila makabangon pa.
39Ginhatagan mo ako sang kusog sa pagpakig-away
kag ginpadaog sa akon mga kaaway.
40Ginpatal-as mo ang akon mga kaaway
kag ginlaglag ko sila.
41Nagpangayo sila sang bulig,
pero wala sing may nagluwas sa ila.
Nagpanawag sila sa imo,
pero wala mo sila ginsabat.
42Gindugmok ko sila hasta nga daw pareho na lang sila sa yab-ok nga ginapalid sang hangin.
Gintasak-tasak ko sila pareho sa lunang sa dalan.
43Ginluwas mo ako sa rebelde nga katawhan.
Ginhimo mo ako nga pangulo sang mga nasyon.
Ang mga taga-iban nga lugar nagaalagad sa akon.
44Pagkabati nila sa akon, nagatuman dayon sila sang akon mando. Nagaluhod sila sa akon sa kahadlok.
45Nadulaan sila sang kaisog,
gani nagaguwa sila sa ila mga palanaguan nga nagakurog sa kahadlok.
46Buhi ka, Ginoo!
Dalayawon ka nga akon palalipdan nga bato!
Ginapakataas ko ikaw, O Dios nga akon manluluwas.
47Ginabalusan mo ang akon mga kaaway,
kag ginapasakop mo ang mga nasyon sa akon.
48Ginaluwas mo ako sa akon mapintas nga mga kaaway,
kag ginapadaog mo ako sa ila.
49Gani padunggan ko ikaw sa mga nasyon.
Kantahan ko ikaw sang mga pagdayaw.
50Ginahatagan mo sang dalagko nga mga kadalag-an ang imo pinili nga hari.
Ginahigugma mo si David kag ang iya mga kaliwat sa wala sing katapusan.
