Псалам 17
Давидова молитва.
1Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
8Чувај ме као зеницу свог ока,
под сенку ме својих крила склони,
9од опаких који ме нападају,
од душмана што ме опкољују.
10Срце им је постало бездушно17,10 Или: Својим салом су опточени – слика отврдлог срца у коме нема сажаљења.,
а уста им говоре узносито.
11Они мене гоне, опкољују,
а очи им пажљиво гледају,
како да ме на тло оборе.
12Као лав су што жуди да растргне,
као млади лав што вреба из потаје.
13Устани на њих, Господе,
баци их на колена,
мачем ме својим избави од опаког!
14Избави ме својом руком, Господе,
од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
и за потомство ће им још остати.
15А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
Poursuivi sans cause
1Prière de David.
O Eternel, ╵écoute ma requête, ╵car elle est juste ! ╵Entends mon cri !
Prête l’oreille à ma prière, ╵prononcée sans duplicité.
2Viens prononcer le jugement ╵qui me rendra justice.
Que tes yeux voient ╵où est le droit.
3Examine mon cœur, ╵observe-moi la nuit,
éprouve-moi, ╵tu ne trouveras rien ╵à reprocher en moi.
J’ai décidé ╵de ne pas pécher en paroles.
4Et quoi que fassent ╵les autres hommes,
je me suis bien gardé, ╵conformément à tes paroles, ╵de marcher sur la route des méchants.
5Je me suis tenu fermement ╵à la voie que tu as tracée,
et mes pieds n’ont pas chancelé.
6Dieu, je t’appelle ╵car tu réponds.
Prête l’oreille, ╵écoute-moi !
7Fais resplendir ╵l’immensité ╵de ton amour,
toi qui délivres ╵des agresseurs ╵ceux qui comptent sur ton intervention !
8Garde-moi ╵comme la prunelle ╵de tes yeux !
Cache-moi ╵bien à l’abri sous tes ailes17.8 Voir 36.8 ; 57.2 ; 61.5 ; 63.8 ; 91.4 ; Mt 23.37.,
9loin des ennemis ╵qui s’acharnent contre moi
et loin des méchants ╵qui me cernent !
10Ils s’enferment dans leur graisse,
et ils ont l’arrogance à la bouche.
11Ils sont sur mes pas. ╵Déjà, ils m’encerclent,
ils sont aux aguets ╵pour me terrasser,
12comme un lion ╵prêt à déchirer,
comme un fauve en embuscade.
13Lève-toi, ô Eternel, ╵et affronte-les ! ╵Fais-les s’incliner
et délivre-moi ╵de tous ces méchants ╵par ton glaive !
14Délivre-moi de ces hommes ╵par ton intervention, Eternel !
Que des hommes de ce monde ╵je sois délivré !
Leur seule part est en cette vie.
Quant à ceux que tu chéris, ╵tu combleras leurs aspirations,
leurs enfants seront bien rassasiés,
et ils auront des biens à léguer ╵à leurs descendants17.14 Autre traduction : Oui, qu’ils soient gavés, eux et leurs enfants, de ce que tu leur réserves. Qu’ils en soient tout rassasiés et en laissent à leurs descendants ! !
15Pour ma part, ╵lorsqu’il m’aura été fait justice, ╵je contemplerai ta face
et, à mon réveil, ╵je pourrai me rassasier ╵de la vue de ton image.
