Псалам 147
1Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3Он лечи срца уцвељених
и ране им превија.
4Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
Dieu dans la nature et dans l’histoire
1Loué soit l’Eternel !
Oui, qu’il est bon de célébrer ╵notre Dieu en musique
et qu’il est agréable ╵et bienvenu ╵de le louer.
2L’Eternel rebâtit ╵Jérusalem,
il y rassemblera ╵les déportés ╵du peuple d’Israël.
3Ceux qui sont abattus, ╵il les guérit.
Il panse leurs blessures !
4C’est lui qui détermine ╵le nombre des étoiles,
et, à chacune d’elles, ╵il donne un nom.
5Notre Seigneur est grand, ╵son pouvoir est immense,
son savoir-faire est sans limite.
6L’Eternel soutient les petits,
mais il renverse les méchants ╵et les abaisse jusqu’à terre.
7Chantez pour l’Eternel ╵d’un cœur reconnaissant !
Célébrez notre Dieu ╵en jouant de la lyre !
8Il couvre les cieux de nuages,
prépare la pluie pour la terre,
fait germer l’herbe sur les monts.
9Il donne leur pâture ╵aux animaux,
aux petits du corbeau ╵que la faim fait crier.
10La vigueur du cheval ╵n’est pas ce qui compte à ses yeux,
ni la force de l’homme, ╵ce qu’il agrée.
11Mais l’Eternel agrée ╵ceux qui le craignent,
et ceux qui comptent ╵sur son amour.
12O toi, Jérusalem, ╵célèbre l’Eternel,
loue ton Dieu, ô Sion !
13Car il a renforcé ╵les verrous de tes portes,
il a béni tes fils chez toi,
14il fait régner la paix ╵sur tout ton territoire,
et il te rassasie ╵de la fleur du froment.
15A la terre, il envoie ses ordres
et promptement court sa parole.
16Il fait tomber la neige : ╵on dirait de la laine,
et il répand le givre : ╵on dirait de la cendre.
17Il lance sa glace en grêlons.
Qui peut supporter sa froidure ?
18Dès qu’il en donne l’ordre, ╵c’est le dégel.
S’il fait souffler son vent, ╵voici, les eaux ruissellent.
19C’est lui qui communique ╵sa parole à Jacob
et ses commandements, ╵ses lois à Israël.
20Il n’a agi ainsi ╵pour aucun autre peuple,
aussi ses lois ╵leur restent inconnues.
Loué soit l’Eternel !
