Псалам 146
1Славите Господа!
Душо моја, прослављај Господа!
2Господа ћу прослављати докле живим,
док ме има Богу своме певаћу похвале!
3Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
јер у њему избављења нема.
4Напусти га дух његов, у земљу се враћа
и тог дана пропадне му што је наумио.
5Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
оном што се Господу, Богу нада!
6Он је створио небо, земљу
и море и све што је у њима;
он истине довека се држи.
7Потлаченим он праведно узвраћа
и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
8Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
Господ воли праведнике.
9Господ штити придошлице,
олакшава сирочету и удовици,
а пут зликовцима осујећује.
10Довека владаће Господ,
твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!
Славите Господа!
الْمَزْمُورُ الْمِئَةُ وَالسَّادِسُ وَالأَرْبَعُونَ
1هَلِّلُويَا! سَبِّحِي يَا نَفْسِي الرَّبَّ. 2أُسَبِّحُ الرَّبَّ مَادُمْتُ حَيًّا، وَأَشْدُو لإِلَهِي مَادُمْتُ مَوْجُوداً. 3لَا تَتَوَكَّلُوا عَلَى الرُّؤَسَاءِ، وَلَا عَلَى ابْنِ آدَمَ الَّذِي لَا يَسْتَطِيعُ أَنْ يُخَلِّصَكُمْ. 4تَنْطَلِقُ رُوحُهُ مِنْهُ فَيَعُودُ إِلَى تُرَابِهِ، وَآنَئِذٍ تَنْدَثِرُ تَدَابِيرُهُ.
5طُوبَى لِمَنْ يَكُونُ إِلَهُ يَعْقُوبَ مُعِينَهُ، وَرَجَاؤُهُ فِي الرَّبِّ إِلَهِهِ، 6خَالِقِ السَّمَاوَاتِ وَالأَرْضِ وَالْبَحْرِ وَكُلِّ مَا فِيهَا، الأَمِينِ إِلَى الأَبَدِ. 7مُنْصِفِ الْمَظْلُومِينَ وَرَازِقِ الْجِيَاعِ طَعَاماً. يُحَرِّرُ الرَّبُّ الْمَأْسُورِينَ. 8الرَّبُّ يَفْتَحُ أَعْيُنَ الْعُمْيِ. الرَّبُّ يُنْهِضُ الْمُنْحَنِينَ. الرَّبُّ يُحِبُّ الصِّدِّيقِينَ. 9الرَّبُّ يَحْفَظُ الْغُرَبَاءَ، يَعْضُدُ الْيَتَامَى وَالأَرَامِلَ، وَلَكِنَّهُ يُحْبِطُ مَسَاعِيَ الأَشْرَارِ. 10الرَّبُّ يَمْلِكُ إِلَى الأَبَدِ. يَمْلِكُ إِلَهُكِ يَا صِهْيَوْنُ مِنْ جِيلٍ إِلَى جِيلٍ. هَلِّلُويَا.
