Псалам 142
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
1Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Tu es mon seul abri
1Méditation142.1 Signification incertaine. de David. Prière qu’il prononça quand il était dans la caverne142.1 Voir 1 S 22.1-2 ; 24.1-9 ; cf. Ps 57.1..
2A pleine voix, ╵je crie vers l’Eternel.
A pleine voix, ╵je supplie l’Eternel,
3et, devant lui, ╵je me répands en plaintes.
En sa présence, ╵j’expose ma détresse.
4Quand mon esprit ╵est abattu,
toi tu connais ╵par quel chemin je passe.
Sur la route où je marche,
ils m’ont tendu un piège.
5Regarde à droite142.5 C’est-à-dire du côté où se tient le défenseur (16.8 ; 109.31 ; 110.5). et vois :
il n’y a plus personne ╵qui veuille me connaître !
Je ne sais plus ╵où chercher un refuge
et nul ne veut ╵s’inquiéter de ma vie.
6O Eternel, ╵je fais appel à toi,
et je m’écrie : ╵« Tu es mon seul abri !
Tu es mon bien ╵au pays des vivants ! »
7Sois attentif ╵à mes supplications
car j’ai touché ╵le fond de la misère.
Délivre-moi ╵de mes persécuteurs !
Ils sont bien plus puissants que moi.
8Libère-moi ╵de ma prison
pour que je puisse te louer !
Autour de moi, ╵les justes feront cercle
quand tu m’auras ╵comblé de tes bienfaits.
