Псалам 141
Псалам Давидов.
1О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
Псалом 141
1Наставление Давида. Его молитва, когда он находился в пещере141:1 См. 1 Цар. 22:1-2..
Громко взываю я к Господу,
громко Господа умоляю.
2Перед Ним я излил свою жалобу
и открыл Ему свою скорбь.
3Когда изнемогал во мне дух,
Ты знал мой путь.
На дороге, по которой я шел,
тайно поставили для меня сеть.
4Я смотрю вокруг, ища своего защитника,
но вижу, что никому нет до меня дела.
Нет у меня убежища,
никто не заботится о моей жизни.
5Взываю я к Тебе, Господи,
и говорю: «Ты – мое убежище
и мой удел в земле живых».
6Прислушайся к моему молению,
потому что я сильно изнемог;
избавь меня от преследователей,
потому что они сильнее меня.
7Освободи меня из темницы,
чтобы я вознес хвалу имени Твоему.
Меня обступят праведники,
когда Ты воздашь мне добром.
