Псалам 130
Песма поклоничка.
1О, Господе, из дубина ја тебе призивам!
2О, Господе, чуј глас мој,
ухо своје пригни
позиву преклињања мојих!
3О, Господе, будеш ли кривице задржавао,
ко би онда опстао, Господе?
4Али у теби је опраштање
да би те се бојали.
5Господа ја ишчекујем,
ишчекује душа моја;
његовој се речи надам.
6Душа моја Господа ишчекује
више но стражари јутро,
више но стражари јутро.
7О, Израиљу, Господу се надај!
Јер милостив је Господ,
откупљује пребогато.
8Баш он ће да откупи Израиљ
од свих његових кривица.
Песнь 130
Песнь восхождения, Довуда.
1Вечный, не возгордилось моё сердце,
и не вознеслись мои глаза,
и не занимался я великими,
недосягаемыми для меня делами.
2Но смирял и успокаивал свою душу,
как ребёнка, отнятого от материнской груди;
душа моя – как ребёнок, отнятый от материнской груди.
3Да уповает Исроил на Вечного
отныне и вовеки!
