Псалам 106
1Славите Господа!
Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2Ко ће да искаже силна Господња дела,
да му сву славу разгласи?
3Благо онима што се држе правде,
онима што увек поступају праведно.
4Сети ме се, о, Господе,
када си милостив свом народу;
у спасењу своме
и мене се сети;
5да видим напредак твојих изабраних,
да се радујем у радости народа твога
и хвалим се са твојим наследством.
6Згрешили смо као преци наши;
учинили смо неправду, скривили смо!
7Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
крај Црвеног мора.
8А он их је избавио зарад свог имена,
да би силу своју показао.
9Запретио је Црвеном мору
и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
као по пустињи.
10Спасао их је од руке мрзитеља,
откупио из руке душмана.
11И воде су преплавиле њихове крвнике,
нико од њих преостао није.
12Тада су поверовали његовим речима
и певали му хвалоспеве.
13Али брзо су му дела заборавили,
на савет његов чекали нису.
14У пустињи их спопаде жудња,
у пустари су искушавали Бога.
15И он је дао како су тражили,
али им је душе разболео.
16У табору су завидели Мојсију и Арону,
свецу Господњем.
17На то се земља распукла,
прогутала је Датана
и затрпала Авиронову дружину.
18Букнула је ватра у дружини,
сукнуо је пламен на злобнике.
19На Хориву излили су теле,
клањали се ливеном идолу;
20заменули су Славу своју
за лик вола који пасе траву!
21Заборавили су Бога, свог избавитеља,
који је у Египту велика учинио дела;
22чудеса у Хамовој земљи
и страхоте на Црвеном мору.
23Рекао је да би их истребио,
да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
и одвратио његов разорни гнев.
24Презрели су земљу милу
и нису веровали његовој речи.
25Гунђали су у својим шаторима
и глас Господњи слушали нису.
26А он им се заклео
да ће их побити у пустињи;
27да ће им побити децу међу народима
и раселити по земљама.
28Али они су се приклонили Вал-Фегору
и јели жртве за мртве.
29Својим су га поступцима на гнев изазвали
па је пошаст букнула међу њима.
30Али устао је Финес да посредује
и пошаст је стала.
31То му се урачунало као праведност
кроз сва поколења, довека.
32Гневили су га и на водама Мериве,
па је и Мојсије због њих настрадао;
33јер су му дух раздражили
па је непромишљено говорио уснама својим.
34Нису истребили народе
за које им је Господ заповедио.
35Помешали су се с народима,
навикнули на њихова дела.
36Служили су њиховим идолима
и они су им постали замка.
37Жртвовали су своје синове
и своје ћерке злодусима.
38Проливали су невину крв,
крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
крвљу су опоганили земљу.
39Оскрнавили су се делима својим,
одали се блуду поступцима својим.
40Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
згадило му се његово наследство.
41Предавао их је у руке народа
па су над њима владали они што их мрзе;
42тлачили их њихови душмани,
понизили под њиховом влашћу.
43Много пута их је избављао,
али су били бунтовних намера,
па су пропадали у својим кривицама.
44Али он би их погледао у њиховој муци,
чуо би им преклињање;
45па се због њих подсетио свог савеза
и сажалио по великој милости својој.
46Чак је учинио да им се смилују
сви тлачитељи њихови.
47Спаси нас, Господе, Боже наш,
скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.
48Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века до века.
И сав народ нека каже:
„Амин.“
Славите Господа!
Psalm 106
1Praise the Lord.106:1 Hebrew Hallelu Yah; also in verse 48
Give thanks to the Lord, for he is good;
his love endures forever.
2Who can proclaim the mighty acts of the Lord
or fully declare his praise?
3Blessed are those who act justly,
who always do what is right.
4Remember me, Lord, when you show favor to your people,
come to my aid when you save them,
5that I may enjoy the prosperity of your chosen ones,
that I may share in the joy of your nation
and join your inheritance in giving praise.
6We have sinned, even as our ancestors did;
we have done wrong and acted wickedly.
7When our ancestors were in Egypt,
they gave no thought to your miracles;
they did not remember your many kindnesses,
and they rebelled by the sea, the Red Sea.106:7 Or the Sea of Reeds; also in verses 9 and 22
8Yet he saved them for his name’s sake,
to make his mighty power known.
9He rebuked the Red Sea, and it dried up;
he led them through the depths as through a desert.
10He saved them from the hand of the foe;
from the hand of the enemy he redeemed them.
11The waters covered their adversaries;
not one of them survived.
12Then they believed his promises
and sang his praise.
13But they soon forgot what he had done
and did not wait for his plan to unfold.
14In the desert they gave in to their craving;
in the wilderness they put God to the test.
15So he gave them what they asked for,
but sent a wasting disease among them.
16In the camp they grew envious of Moses
and of Aaron, who was consecrated to the Lord.
17The earth opened up and swallowed Dathan;
it buried the company of Abiram.
18Fire blazed among their followers;
a flame consumed the wicked.
19At Horeb they made a calf
and worshiped an idol cast from metal.
20They exchanged their glorious God
for an image of a bull, which eats grass.
21They forgot the God who saved them,
who had done great things in Egypt,
22miracles in the land of Ham
and awesome deeds by the Red Sea.
23So he said he would destroy them—
had not Moses, his chosen one,
stood in the breach before him
to keep his wrath from destroying them.
24Then they despised the pleasant land;
they did not believe his promise.
25They grumbled in their tents
and did not obey the Lord.
26So he swore to them with uplifted hand
that he would make them fall in the wilderness,
27make their descendants fall among the nations
and scatter them throughout the lands.
28They yoked themselves to the Baal of Peor
and ate sacrifices offered to lifeless gods;
29they aroused the Lord’s anger by their wicked deeds,
and a plague broke out among them.
30But Phinehas stood up and intervened,
and the plague was checked.
31This was credited to him as righteousness
for endless generations to come.
32By the waters of Meribah they angered the Lord,
and trouble came to Moses because of them;
33for they rebelled against the Spirit of God,
and rash words came from Moses’ lips.106:33 Or against his spirit, / and rash words came from his lips
34They did not destroy the peoples
as the Lord had commanded them,
35but they mingled with the nations
and adopted their customs.
36They worshiped their idols,
which became a snare to them.
37They sacrificed their sons
and their daughters to false gods.
38They shed innocent blood,
the blood of their sons and daughters,
whom they sacrificed to the idols of Canaan,
and the land was desecrated by their blood.
39They defiled themselves by what they did;
by their deeds they prostituted themselves.
40Therefore the Lord was angry with his people
and abhorred his inheritance.
41He gave them into the hands of the nations,
and their foes ruled over them.
42Their enemies oppressed them
and subjected them to their power.
43Many times he delivered them,
but they were bent on rebellion
and they wasted away in their sin.
44Yet he took note of their distress
when he heard their cry;
45for their sake he remembered his covenant
and out of his great love he relented.
46He caused all who held them captive
to show them mercy.
47Save us, Lord our God,
and gather us from the nations,
that we may give thanks to your holy name
and glory in your praise.
48Praise be to the Lord, the God of Israel,
from everlasting to everlasting.
Let all the people say, “Amen!”
Praise the Lord.
