Псалам 102
Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.
1О, Господе, чуј молитву моју
и мој вапај нек до тебе дође!
2Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
ухо своје пригни мени;
ти пожури,
услиши ме у дан кад те зовем.
3Моји дани нестају у диму,
попут пећи кости ми спечене.
4Срце је моје као трава кошена, увела,
па ни хлеб се не сетим да једем.
5Од јецања мога силног
кожа ми се слепила за кости.
6На пустињску буљину личим
и на ћука с рушевина пустих!
7Будан лежим,
постао сам птица што самује на крову.
8Поваздан ми се ругају душмани,
именом мојим проклињу они што ме руже.
9Пепео једем као да је хлеб;
то што пијем са сузама мешам,
10због твог гнева и љутине твоје;
јер си ме подигао, па онда бацио.
11Као сенка бледе дани моји,
ја сам као трава спарушена.
12А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
спомињеш се кроз нараштај сваки.
13Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
јер је време да га помилујеш,
јер је дошло време одређено.
14Јер слуге твоје воле му зидине,
жао им је његових руина.
15Дрхтаће народи од имена Господњег
и од твоје славе сви цареви земаљски;
16јер ће Господ да изгради Сион
и објави се у његовој слави;
17када чује молитву јадника
њихове вапаје презрети неће.
18Нек се то запише за нараштај нови,
за народ саздан да Господа слави!
19Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
с небеса ће земљу да погледа;
20чуће ропац заточених
и од смрти спасти осуђенике;
21да објави са Сиона име Господње
и хвалу своју у Јерусалиму;
22када се заједно окупе народи,
и царства да Господу служе.
23Сред живота снагу ми је одузео
и дане ми прекратио!
24Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
кад већ живиш од рода до рода!
25Ти си у почетку утемељио земљу,
и небеса су дело твојих руку.
26Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
и све ће се исхабати као изношена одећа,
изменићеш их као одећу и проћи ће.
27А ти си увек исти,
веку твоме нигде краја нема.
28Синови твојих слугу живеће
и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“
Песнь 102
Песнь Давуда.
1Прославь, душа моя, Вечного;
всё нутро моё, славь Его святое имя!
2Прославь, душа моя, Вечного
и не забудь добрые дела Его –
3Того, Кто прощает все твои беззакония
и исцеляет все твои болезни;
4Кто избавляет от могилы твою жизнь
и венчает тебя милостью и щедротами;
5Кто наполняет твою жизнь благами,
чтобы ты опять стал сильным, как молодой орёл.
6Вечный творит праведность
и правосудие для всех угнетённых.
7Мусе показал Он Свои пути
и дела Свои – народу Исраила.
8Милостив и милосерден Вечный102:8 Милостив и милосерден Вечный – это выражение основано на словах из Таурата (см. Исх. 34:6) и является родственным арабскому выражению: «бисмиллях-ир-рахман-ир-рахим», что переводится как: «Во имя Аллаха милостивого и милосердного». В доисламской Аравии христиане государства Набатея использовали похожее выражение, переняв его из иудейской традиции.,
долготерпелив и богат любовью.
9Не вечно Он сердится
и не бесконечно гневается.
10Он поступил с нами не так, как мы того заслуживали,
и не по нашим преступлениям Он воздал нам.
11Как небо высоко над землёю,
так велика Его милость к боящимся Его.
12Как далёк восток от запада,
так удалил Он от нас наши грехи.
13Как отец жалеет своих детей,
так Вечный жалеет боящихся Его,
14ведь Он знает, из чего мы состоим,
помнит, что мы – прах.
15Дни человека – как трава;
он цветёт, как полевой цветок.
16Пройдёт над ним ветер, и нет его,
и даже следа от него не останется.
17Но от века и до века
милость Вечного к боящимся Его,
18и Его праведность – на детях их детей,
на хранящих Его соглашение
и помнящих Его наставления, чтобы исполнять их.
19Вечный поставил Свой престол на небесах;
Он царствует над всем.
20Прославьте Вечного, ангелы Его,
сильные, исполняющие Его повеления
и повинующиеся Его слову.
21Прославьте Вечного, все Его небесные воинства,
Его служители, исполняющие Его волю.
22Прославьте Вечного, все Его творения,
во всех местах Его владычества.
Прославь, душа моя, Вечного!
