Позив мудрости и лудости
1Мудрост је кућу своју сазидала
и за њу седам стубова исклесала.
2Поклала је своју стоку, вино своје зачинила,
своју трпезу поставила;
3послала је слушкиње своје
и позива са највиших градских места:
4„Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
5„Дођите, једите моју храну
и пијте вино које сам зачинила!
6Оканите се лаковерја и живећете,
напредујте разумним путем.“
7Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује,
себи шкоди онај ко кори зликовца.
8Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео,
прекоревај мудрог и волеће те.
9Реци мудром и биће мудрији,
поучи праведнога и ученији ће бити.
10Мудрост отпочиње богобојазношћу
и знање познавањем Светог.
11Са мном ће се дани твоји умножити
и година твог живота биће много.
12Ако си мудар, мудар си за своје добро,
а ако си подсмевач, то ти је на терет.
13Безумље је жена горопадна,
лаковерна и ничем поучена.
14Она седи на вратима своје куће,
на градским узвишењима,
15довикује онима што путем пролазе
и стазама својим право иду:
16„Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
17„Слатке ли су украдене воде,
укусан ли је хлеб из потаје!“
18Али он не зна да су тамо покојници,
да су њене званице у дубинама Света мртвих.
