1Када тврдоглави још више отврдоглави упркос карању,
сломиће се ненадано и неће му бити лека.
2Кад се множе праведници, народ се радује,
а кад зликовац завлада, народ уздише.
3Оца свог радује човек који воли мудрост,
а с блудницом ко се дружи, иметак свој ружи.
4Цар по правди земљу гради,
а грамзиви тлачитељ је разграђује.
5Човек што ласка ближњем своме
мрежу шири ногама његовим.
6У греху је замка зликовачка,
а праведник кличе и весели се.
7Праведник разуме случај сиромаха,
а неправедник за ту ствар не мари.
8Подсмевачи град разјаре,
а мудри стишавају гнев.
9Кад се мудар човек суди с човеком немудрим,
љутио се ил’ смејао, починка му нема.
10Крвници мрзе човека без мане,
а праведни му душу штите.
11Сву ћуд своју истреса безумник,
а мудар се повлачи и стишава.
12Владар који слуша лажи
имаће за слуге све саме зликовце.
13И сиромаху и тлачитељу једно је заједничко:
обојици Господ просветљује очи.
14Довека ће стајати престо цара
што убогом суди по истини.
15Шиба прекора доноси мудрост,
а дете распуштено срамоти своју мајку.
16Кад се злобници умножавају, умножавају се и греси,
али ће праведници гледати њихову пропаст.
17Опомени свога сина и донеће ти спокој,
и донеће радост души твојој.
18Где виђења нема, народ се разузда;
а како је благословен човек што се поуке држи!
19Речима се не поправља слуга,
јер ако их и разуме, он се не одазива.
20Видиш ли човека брзоплетог у говору?
Више је наде за безумног него за њега.
21Ко свом слузи од малена повлађује
за невољу крај му спрема.
22Разјарени свађу започиње,
горопадни обилује гресима.
23Бахатост унижава човека,
а понизни завређује част.
24Ко се дружи са лоповом мрзи душу своју,
јер он чује клетву, али је прећути.
25Страх човеку замку поставља,
а збринут је онај што се у Господа узда.
26Многи траже владареву наклоност,
али од Господа је правда за човека.
27Неправедник је мрзак праведницима,
а злобницима је мрзак човек честитог живота.
