1Као снег лети и киша о жетви,
тако част не стоји безумном.
2Као кад прхне врабац и ласта кад одлети,
тако и клетва не стиже без повода.
3Бич је за коња, узде за магарца,
а батина за леђа безумног.
4Не узвраћај безумноме по безумљу његовоме,
да и сам не би био њему налик.
5Узврати безумноме по безумљу његовоме,
да сам себи не би био мудар.
6Ноге своје сам сасеца, насиљем се поднапија
ко поруку шаље рукама безумног.
7Како ноге висе одузетом,
таква је мудра прича у устима безумнога.
8Камен у праћку веже
ко безумном почаст даје.
9Трнова грана у руци пијанца
је мудра прича у устима безумнога.
10Попут стрелца што рањава кога стигне,
такав је човек што унајмљује безумника
и онај што унајмљује пролазника.
11Враћа се пас на своју бљувотину
као што се и безумник враћа безумљу своме.
12Видиш ли човека који мисли за себе да је мудар?
Више је наде за безумника него за њега!
13Ленштина говори: „Лав је на улици!
Лав је насред трга!“
14На шаркама окрећу се врата,
а ленштина на кревету своме.
15Ленштина умаче руку у чанак,
али је преуморан да устима својим је принесе.
16Самом себи ленштина је мудрији
од седморице што разборито одговарају.
17Пса за уши хвата
ко се у пролазу љути због туђе расправе.
18Као махнитави што бакље,
стреле и смрт сеје,
19такав је човек што вара ближњег свога,
па још каже: „Нисам ли се нашалио?!“
20Када нема дрва и ватра се гаси,
када нема клеветника и свађа се стиша.
21Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру,
а човек свађалица да потпали свађу.
22Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
23Посребрена грнчарија –
то су усне углађене и зло срце.
24Онај који мрзи скрива се уснама својим,
а у себи сакупља превару.
25Не веруј човеку умилног гласа
коме је у срцу седмострука гадост.
26Он се скрива, мржњу прикрива,
али ће се разоткрити у збору поквареност његова.
27Ко јаму копа, сам у њу пада
и ко камен ваља, на њега се сваља.
28Лажљив језик мрзи оне које дроби
и уста ласкава рушевине праве.
