Плач Јеремијин 2 – NSP & JCB

New Serbian Translation

Плач Јеремијин 2:1-22

Гнев Божији је велик

1Када се Господ разгневио,

ћерку је сионску у таму завио.

Сјајни град светлости небеске,

у рушевине претвори земаљске.

Славни Дом, дику Израиљеву,

он напусти у дан гнева свога.

2Господ је сатро без милости,

сва села у Јаковљевој земљи.

Кад се разгневио, он је разорио

све тврђаве што држе Јудејци;

са земљом је сравнио и проклео

царство и његове главаре.

3У распаљеној својој јарости,

сву моћ израиљску он је скрхао.

Кад је непријатељ насрнуо,

десницу своју Бог нам је ускратио.

Као огањ плануо је у Јакову,

око себе све је попалио.

4Као непријатељ лук је свој затегао,

као душман је навалио,

убијао све што нам је оку драго,

све чему се радовасмо.

На шаторе ћерке сионске

сасу своју срџбу распаљену.

5Господ је као непријатељ постао:

Израиљев народ разорио,

све његове дворе порушио,

све тврђаве њему разорио;

Јудином народу умножио је јаде,

нагомилао јецање и уздисаје.

Одбачени, укинути, разорени…

6Сеницу је растурио у комаде,

разорио место за службе Божије.

На Сиону Господ у заборав баци

и празник и суботу;

разгневио се и презрео

и цара и свештеника.

7Господ је свој жртвеник одбацио,

Светилиште своје је оскрнавио;

предао у руке душманске

да руше бедеме и дворе,

да урлају по Господњем Дому,

где ми некад празновасмо.

8Господ је одлучио да руши,

да попадају зидови ћерке сионске;

одредио је меру рушења

и није се устезала рука његова.

Спољни зидови, други ред зидова,

оронули тужно леже.

9Вратнице су спаљене и поломљене,

он им је здробио резе и греде.

Цар и кнезови су у прогонству,

нема никог да нас учи Закону,

нити се јављају виђења,

дар Господњи пророцима.

10Старешине ћерке сионске

по земљи су поседали и ћуте,

главе своје прашином посипају,

обавили кострет око тела.

Све до земље спустиле су главе

јерусалимске девојке младе.

11Од плакања ишчилеше ми очи,

у ропцу ми душа грца,

жалост ме је исцрпла потпуно,

јер посматрам слом народа мога:

деца и одојчад умиру

по трговима града срушенога.

12Говораху својим матерама:

„Где је жито? Где је пиће?“

и слично рањеницима обамиру

по трговима града срушенога

и душе своје испуштају

на грудима својих мајки.

Стварност је сурова

13О, Јерусалиме, о, мили граде,

коме си сличан, налик си на кога?

Како да те утешим, о, девице, ћерко сионска?

Да ли је овако пострадао ико?

Несрећа је твоја безгранична, као море.

Да те исцели неко?

14Твоји пророци немају пророштва

осим обмана и лажи.

На кривицу твоју не указују,

заваравају те,

од изгнанства одвраћају.

Лажним те пророштвима убеђују,

те избегаваш покајање.

15Руга ти се, пљеска рукама

народ који пролази крај града.

Звижде и главом одмахују

над рушевинама јерусалимским:

„Је ли то та варош савршено лепа?

Је ли то радост целе земље?“

16Смеју ти се, над тобом се церекају

сви непријатељи твоји.

Криве усне, кезе зубе,

па говоре: „Ми смо га слистили!

Ово је оно што смо чекали!

Дочекасмо. Очи наше видеше!“

17Господ је извршио своју намеру,

одржао је реч своју.

Од давнина нас је он опомињао,

сад нас без милости разорио.

Непријатељ победнички ликује,

противник се нашем поразу весели.

Вапај и молитва – то остаје пред Богом

18И зидови твоји нека вапе,

јецај, ћерко сионска, призивај Господа!

Нека теку сузе твоје

као потоци и дању и ноћу.

Не дај себи одмора, наричи!

Не дај мира зеницама, плачи!

19Током ноћи дижи се и вичи,

призивај га сваког часа,

изливај срце као воду пред лицем Господа,

да се смилује нејачи твојој,

деци што од глади скапавају

по угловима свих улица.

20Погледај, погледај, о, Господе!

Кога си то на муке бацио?

Зар жене да пород свој једу?

Зар оне што у наручју њишу?

Зар у самом Светилишту кољу

свештенике твоје и пророке твоје?

21По улици леже у прашини,

мртва леже деца са старцима;

девојке моје и младићи

леже мачем побијени.

Ти их поби у дан гнева свога,

ти их покла без милости.

22Као да је дан празника, са свих страна

сабрао си све ужасе на ме.

У дан гнева твога

нико није преживео, нико утекао.

Децу моју одњихану и одраслу

побио је душманин клети.

Japanese Contemporary Bible

哀歌 2:1-22

2

神の怒りの理由

1主の怒りの雲がエルサレムを覆いました。

イスラエルで最も美しい町は、ちりの中に伏し、

主の命令によって天から投げ落とされました。

御怒りの燃え上がる日になると、

神はご自分の宮にさえ、

一かけらのあわれみもかけませんでした。

2主は容赦なく、イスラエル中の家を倒し、

怒りにまかせて、すべての要塞と城壁を壊しました。

この国を、支配者もろとも地にたたきつけたのです。

3イスラエルの力は、主の憤りの前に、

あえなく消滅します。

主は敵が攻めて来た時、擁護から手を引きました。

神は猛り狂う火のように、

イスラエルを焼き尽くします。

4神はご自分の民に向けて、

まるで敵でもあるかのように弓を引きます。

主の御力は彼らに向かい、

えり抜きの若者たちを虐殺し、

憤りの火を注ぎます。

5主は、敵のようになって、

イスラエルを地上から抹殺し、

その要塞と宮殿を破壊しました。

こうして、悲しみと涙が

エルサレムの受ける分となったのです。

6主は、庭先の木の枝と葉で作ったあばら屋のように、

ご自分の神殿を手荒く壊しました。

もう例祭と安息日を守ることができません。

王も、祭司も、主の激しい怒りの前に倒れます。

7主はご自分の祭壇から顔を背けました。

形ばかりの礼拝に失望したからです。

主は宮殿を敵の手に渡しました。

彼らは、例祭の日にイスラエル人がしたように、

神殿で飲み騒ぎました。

8主はエルサレムを滅ぼそうと決め、

「破壊」という物差しでこの都を測ったのです。

それで、とりでも城壁も音を立ててくずれました。

9エルサレムの門はもう役に立ちません。

主の手にかかって、錠もかんぬきも壊されたからです。

王も首長も奴隷となり、引かれて行きました。

そこには神殿もなく、

生活の指針となる律法もなく、

預言者の幻もありません。

10エルサレムの長老たちは、荒布をまとって地に座り、

黙り込んでいます。

彼らは悲しみ、失望して、頭にちりをかぶります。

おとめたちも、恥ずかしがって頭を垂れます。

11私は涙のかれるまで泣きました。

同胞の身に起こったことを見て、

悲しみのあまり胸が張り裂け、

身を切られる思いでした。

幼い子どもや、生まれたばかりの赤ん坊が、

道ばたで衰弱し、息絶えていくのです。

12子どもたちは「何か食べたい」と訴えるように、

乳の出ない母の胸に顔を埋めます。

小さないのちは、

戦場で傷ついた兵士のように消えていきます。

13今までこんな悲惨なことがあったでしょうか。

エルサレムよ。

あなたの苦悩を何にたとえたらよいでしょう。

どのようにして慰めたらよいのでしょう。

その傷は海よりも深く、だれにもいやせません。

14預言者たちは、多くのまやかしを預言しました。

あなたの罪を指摘して、

何とかしてあなたが奴隷にならないようにしようと、

努力することもありませんでした。

うそを並べ立て、

万事うまくいくと言ったのです。

15道行く人たちはみな、あざけって頭を振り、

「これが『世界で最も美しい都』とも、

『全地の喜び』とも呼ばれていた町なのか」

とさげすみます。

16敵はあなたをあざ笑い、

ののしって言います。

「とうとう、この都を滅ぼしたぞ。

待ちに待った時がついにきた。

この目で、都が倒れるのを見た。」

17しかし、このようにしたのは主です。

主は、警告どおりのことをしたのです。

ずっと前から決めていた

エルサレムを破壊するという約束を実現させたのです。

容赦なくエルサレムを滅ぼし、

敵がこの町のことで喜び、

自分たちの力を自慢するように仕向けたのです。

18その時、人々は主の前で泣きました。

エルサレムの城壁よ、昼も夜も、

存分に泣きなさい。

涙が川となって落ちるまでに。

19夜を徹して、神に叫びなさい。

主に向かって両手を上げ、

心を水のように注ぎ出しなさい。

飢えて道にしゃがみ込んでいる子どもたちのために、

ひたすら祈りなさい。

20主よ、思い直してください。

このような仕打ちをしている相手は、

神の民ではありませんか。

母親が、ひざの上であやしたわが子を

食べていいのでしょうか。

祭司や預言者が、神殿で殺されてよいのでしょうか。

21老人も幼い者も、男も女も、

敵の剣にかかって路上に倒れています。

主よ。あなたが怒って無慈悲に殺したのです。

22あなたが、この恐ろしい破壊を招き寄せたのです。

あなたの怒りの日、逃げ延びた者や生き残った者は、

一人もいません。

幼い子どもたちはみな敵の手に落ち、

冷たくなって路上に横たわっています。