1О, да си ми као брат био
што је груди мајке моје сисао!
Нашла бих те на пољу
и пољубила те
и нико ме презирао не би.
2Водила бих те
и довела у дом мајке своје,
која ме је подигла.
Дала бих ти да попијеш вино зачињено
и сок од мога нара.
3Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
4Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
Пријатељице
5Ко је она што долази из пустиње,
наслоњена на вољеног свога?
Она
Под јабуком сам те пробудила,
тамо где те је мајка твоја родила,
тамо где те родила у мукама.
6Стави ме као жиг на срце своје,
као прстен на руку своју.
Јер љубав је ко смрт јака,
а љубомора страшна попут Света мртвих8,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..
Њен горући пламен
је моћна ватра.
7Силне воде нису кадре да угасе љубав
и реке је згаснути не могу.
Ако неко за љубав даје
све богатство своје куће,
људи би то презрели.
Пријатељи
8Наша је сестра мала
и још нема груди.
Шта за њу да урадимо
на дан када о њој буде речи?
9Ако као зид буде,
на њој ћемо дићи грудобран од сребра;
ако буде као врата,
заградићемо их кедровим даскама.
Она
10Ја сам зид!
Моје су груди као куле.
Тако сам постала она
што је нашла наклоност у његовим очима.
11У Вал-Амону Соломон је виноград имао.
Виноград је дао чуварима,
да му сваки од тог плода
доноси по хиљаду сребрника.
12Преда мном је мој виноград,
моје је власништво.
Хиљаду сребрника припада теби, о, Соломоне,
а две стотине онима који му плод чувају.
Он
13О, ти која пребиваш у виноградима!
Глас твој ти другови помно ослушкују,
па дај да га и ја чујем.
Она
14Пожури, о, вољени мој!
Буди као јелен
или ко јеленче
на брдима што миришу.
1Om du ändå hade varit min bror
som min mor hade ammat!
Då skulle jag kunna kyssa dig
om jag mötte dig därute,
och ingen skulle se ner på mig.
2Jag skulle ta dig till min mors hus,
hennes som uppfostrade mig.
Jag skulle ge dig kryddat vin att dricka,
och saft från mina granatäpplen.
3Hans vänstra arm vilar under mitt huvud,
och med sin högra hand smeker han mig.
4Jag besvär er, Jerusalems döttrar:
oroa inte kärleken, väck den inte
förrän den själv vill.
Vännerna:
5Vem är det som kommer från öknen
lutad mot sin älskade?
Hon:
Under äppelträdet väckte jag dig,
där din mor blev havande med dig
hon som gav dig livet födde dig där.
6Sätt mig som ett sigill på ditt hjärta,
som ett sigill på din arm,
för kärleken är stark som döden,
och dess svartsjuka lika obeveklig som dödsriket.
Den brinner som eld,
som en mäktig låga.
7Stora vatten kan inte utsläcka kärleken,
och inte heller kan floderna dränka den.
Även om en man gav alla rikedomar i sitt hus för kärleken,
skulle han bli ringaktad.
Vännerna:
8Vi har en ung syster
som ännu inte har några bröst.
Vad ska vi göra när någon friar till henne?
9Om hon är en mur
ska vi bygga torn av silver på den,
och om hon är en dörr,
ska vi stänga till den med cederplankor.
Hon:
10Jag är en mur och mina bröst är som torn.
I min älskades ögon är jag en åtråvärd kvinna.
11Salomo ägde en vingård i Baal Hamon,
som han lämnade åt väktare.
Var och en fick ge tusen silverstycken för dess frukt.
12Men över min egen vingård råder jag själv.
De tusen är dina, Salomo,
och tvåhundra får de som vaktar dess frukt.
Han:
13Du som bor i trädgårdarna,
vännerna väntar på att få höra din röst.
Låt mig få höra den!
Hon:
14Skynda, min älskade,
och var som en gasell
eller en ung hjort uppe på bergen
som doftar av örter!
