1Соломонова песма над песмама.
Она
2Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
1Sångernas sång, av Salomo.
Hon:1:2 Sången sjungs växelvis av bruden, brudgummen och deras vänner, men övergången är ibland oklar. Hon, han, vännerna finns inte i grundtexten utan är tillägg gjorda för att åtminstone ungefärligt markera vem som framträder.
2Låt honom kyssa mig
med kyssar av sin mun,
för din kärlek är ljuvare än vin.
3Doften av din parfym är underbar,
ditt namn är som balsam från Turak
och de unga kvinnorna älskar dig.
4Ta mig med dig!
Kom, vi skyndar oss!
Kungen tar mig med in i sina kammare.
Vännerna:
Vi ska jubla och glädjas åt dig!
Vi ska prisa din kärlek högre än vin.
Hon:
Med rätta älskar de dig!
5Jag är mörk och skön,
ni Jerusalems döttrar,
som Kedars tält,
som Salomos1:5 Namnet kan ev. också tolkas som ett ortnamn Shalma och i så fall utgöra en parallell till Kedars tält (tält var ju ingenting Salomo var känd för). tältdukar.
6Stirra inte på mig, därför att jag är så mörk.
Solen har bränt mig.
Mina bröder blev förargade på mig
och satte mig att vakta vingårdarna.
Men min egen vingård vaktade jag inte.
7Tala om för mig, min älskade,
vart du leder din hjord!
Var låter du den vila vid middagstid?
Varför skulle jag vara som en beslöjad kvinna
vid dina vänners hjordar?
Vännerna:
8Om du inte vet det, du skönaste bland kvinnor,
så följ fårhjordens spår,
och för dina killingar i bet
vid herdarnas tält.
Han:
9Min älskade, jag liknar dig vid ett sto
som spänts för faraos vagnar.
10Dina vackra kinder är smyckade med hängen
och din hals med ädelstenar.
11Vi ska göra guldsmycken
med silverkulor åt dig.
Hon:
12När kungen ligger på sin säng1:12 Det hebreiska ordets betydelse är osäker. Möjligen: När kungen ligger till bords…,
sprider min nardus sin doft.
13Min älskade är som en doftpåse med myrra,
som ligger mellan mina bröst.
14Min älskade är för mig en bukett hennablommor
från En-Gedis vingårdar,
Han:
15Så vacker du är, min älskade,
så vacker du är!
Dina ögon är som duvor.
Hon:
16Vad underbar du är, min älskade,
så ljuvlig!
Grönskande är vår bädd.
Han:
17Vi har cedrar som bjälkar i vår boning
och cypresser som tak.
