1Кад је затрубио пети анђео, видео сам звезду која је пала с неба на земљу. Звезди је дат кључ од ждрела бездана. 2Ждрело бездана се отвори, и из њега покуља дим, као дим из велике пећи, тако да су се сунце и ваздух помрачили од дима из бездана. 3Из дима изађоше на земљу скакавци; њима је дата моћ земаљских шкорпија. 4Било им је речено да не нашкоде трави на земљи, ни зеленилу, нити икаквом дрвету, него само људима који на својим челима немају Божији печат. 5Међутим, није им било дозвољено да их убијају, него само да их муче током пет месеци. Њихово мучење слично је мучењу од убода шкорпије. 6У те дане, људи ће тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али ће смрт бежати од њих.
7Скакавци су изгледом били слични коњима опремљеним за бој. На главама су имали нешто слично златним крунама. Лица су им била људска, 8коса им је била женска, а зуби као у лава. 9На себи су имали оклопе као од гвожђа, а шум њихових крила био је као тутњава бојних кола са мноштвом коња који хрле у бој. 10На реповима су имали жалац као у шкорпије, и у њима моћ да науде људима током пет месеци. 11Они имају над собом цара, анђела бездана, који се на јеврејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион.9,11 Авадон и Аполион значе Уништитељ.
12Прва невоља прође; ево, долазе још друге две за њом.
13Кад је затрубио шести анђео, чуо сам један глас који је долазио из четири рога на златном жртвенику који стоји пред Богом. 14Глас рече седморици анђела са трубама: „Одреши четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрат.“ 15Они одрешише четири анђела који су били спремни за тај час, дан, месец и годину, да побију трећину човечанства. 16Чуо сам да је број те војске био две стотине милиона коњаника.
17А коњи и њихови коњаници, које сам видео у виђењу, изгледали су овако: коњаници су имали на себи оклопе ватрене, плаветне и сумпорне боје; главе коња биле су као главе лавова, а из њихових уста излазили су огањ, дим и сумпор. 18Од ове три пошасти – огња, дима и сумпора – које су излазили из њихових уста, погибе трећина човечанства. 19Моћ ових коња била је у њиховим устима и у њиховим реповима. Наиме, њихови репови били су слични змијским главама помоћу којих могу да науде.
20Али остали људи који нису изгинули од ових пошасти, нису се покајали због идола које су начинили својим рукама. Они нису престали да се клањају злим духовима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не могу ни да виде, ни да чују, нити да ходају. 21Нису се покајали ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за своје блудничење, нити за своје крађе.
