1Онда сам чуо снажан глас из храма како говори седморици анђела: „Идите и излијте седам здела Божијег гнева на земљу!“ 2Први анђео оде и изли своју зделу на земљу. Тада избише болни и злоћудни чиреви на људима који су имали жиг Звери и који су се клањали њеном кипу.
3Други анђео изли своју зделу у море, те се оно претвори у крв као у мртваца, те угину свако живо биће у мору.
4Трећи анђео изли своју зделу на реке и на водене изворе, те се и они претворише у крв. 5Онда сам чуо анђела задуженог за воде како говори:
„Праведан си ти који јеси и који си био,
Свети, што си овако пресудио.
6Они су пролили крв светих и пророка,
и зато си им дао крв да пију;
то су заслужили!“
7Тада сам чуо жртвеник како говори:
„Да, Господе Боже, Сведржитељу,
истинити и праведни су твоји судови!“
8Четврти анђео изли своју зделу на сунце, коме је дата моћ да пали људе ватром. 9Паљени великом јаром, људи су проклињали име Бога који има власт над овим злима. Ипак, нису се покајали и дали му славу.
10Пети анђео изли своју зделу на престо Звери. Његово царство утону у таму, а људи од муке почеше да гризу своје језике, 11и да проклињу Бога небеског због својих мука и чирева. Ипак, нису се покајали за своја дела.
12Шести анђео изли своју зделу на велику реку Еуфрат. Његова вода пресахну, припремајући пут за цареве који долазе са истока. 13Онда сам видео како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста лажног пророка излазе три нечиста духа, који су личили на жабе. 14То су зли духови који чине знаке. Они иду к царевима света да их окупе на рат за велики дан Бога Сведржитеља.
15„Ево, долазим као лопов! Блажен је онај који бдије и чува своју одећу! Такав, наиме, неће ићи го, и неће се јавно осрамотити.“
16Они окупише цареве на место које се на јеврејском зове „Армагедон“.
17Седми анђео изли своју зделу у ваздух. Тада се из храма, са престола, зачу громки глас, говорећи: „Свршено је!“ 18Уто севну муње, проломи се грмљавина и прасну громови, те настане велики земљотрес каквог није било откада је људи на земљи. Био је то земљотрес огромних размера. 19Велики град расцепи се на три дела, а градови народа се распадоше. Бог се сетио великог Вавилона, те му даде чашу вина свога јаросног гнева. 20Сва острва ишчезнуше, а од гора не оста ни трага. 21Тада се на људе сручи огроман град са неба, и сваки је тежио по талант16,21 Око 34 kg.. Људи су проклињали Бога због зла од града, јер је ово зло било веома велико.
