Савет верских главара доноси пресуду против Исуса
1А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. 2Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату.
3А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, 4рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“
А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“
5Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се.
6А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ 7Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. 8Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. 9Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:
„И узеше тридесет сребрњака,
цену за процењенога,
коју одредише неки од рода Израиљевог,
10и за њих купише Грнчареву њиву.
Овако ми Господ нареди.“
Пред Пилатом
11Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. 12Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. 13Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ 14Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио.
Пилат удовољава захтеву да Исус буде разапет
15А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. 16Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. 17Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ 18Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.
19Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“
20Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби.
21Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“
22Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“
23Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“
24Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“
25А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“
26Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
27Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. 28Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. 29Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ 30Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. 31Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну.
Исуса спроводе до места погубљења
Распеће
32Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. 33Када су дошли на место звано Голгота, што значи „Место лобање“, 34дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије.
35Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. 36Седели су тамо и чували га. 37Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“
38Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. 39А пролазници су га вређали и климали својим главама, 40говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“
41Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: 42„Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! 43Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ 44Тако су га вређали и одметници разапети са њим.
Исусова смрт
45А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. 46Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „Ели, Ели, лема савахтани?!“ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
47А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“
48Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. 49Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“
50Исус још једном снажно узвикну и издахну.
51Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. 52Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули27,52 Еуфемизам за умрети, преминути., 53и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог васкрсења, дошли у Свети град27,53 Јерусалим. и показали се многима.
54А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“
55Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. 56Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова.
Исусова сахрана
57Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов следбеник. 58Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. 59Јосиф узе Исусово тело, увије га у чисто платно, 60те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. 61Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба.
62Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. 63Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана васкрснути. 64Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он васкрсао из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ 65Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ 66Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.
Judas se ahorca
1Muy de mañana, todos los jefes de los sacerdotes y los ancianos del pueblo tomaron la decisión de condenar a muerte a Jesús. 2Lo ataron, se lo llevaron y lo entregaron a Pilato, el gobernador.
3Cuando Judas, el que lo había traicionado, vio que habían condenado a Jesús, sintió remordimiento y devolvió las treinta monedas de plata a los jefes de los sacerdotes y a los ancianos.
4―He pecado —les dijo— porque he entregado sangre inocente.
―¿Y eso a nosotros qué nos importa? —respondieron—. ¡Allá tú!
5Entonces Judas arrojó el dinero en el santuario y salió de allí. Luego fue y se ahorcó.
6Los jefes de los sacerdotes recogieron las monedas y dijeron: «La ley no permite echar esto al tesoro, porque es precio de sangre». 7Así que resolvieron comprar con ese dinero un terreno conocido como Campo del Alfarero, para sepultar allí a los extranjeros. 8Por eso se le ha llamado Campo de Sangre hasta el día de hoy. 9Así se cumplió lo dicho por el profeta Jeremías: «Tomaron las treinta monedas de plata, el precio que el pueblo de Israel le había fijado, 10y con ellas compraron el campo del alfarero, como me ordenó el Señor».27:10 Véanse Zac 11:12,13; Jer 19:1-13; 32:6-9.
Jesús ante Pilato
27:11-26 – Mr 15:12-15; Lc 23:2-3,18-25; Jn 18:29–19:16
11Mientras tanto, Jesús compareció ante el gobernador, y este le preguntó:
―¿Eres tú el rey de los judíos?
―Tú lo dices —respondió Jesús.
12Al ser acusado por los jefes de los sacerdotes y por los ancianos, Jesús no contestó nada.
13―¿No oyes lo que declaran contra ti? —le dijo Pilato.
14Pero Jesús no respondió ni a una sola acusación, por lo que el gobernador se llenó de asombro.
15Ahora bien, durante la fiesta el gobernador acostumbraba soltar un preso que la gente escogiera. 16Tenían un preso famoso llamado Barrabás. 17-18Así que, cuando se reunió la multitud, Pilato, que sabía que le habían entregado a Jesús por envidia, les preguntó:
―¿A quién queréis que os suelte: a Barrabás o a Jesús, al que llaman Cristo?
19Mientras Pilato estaba sentado en el tribunal, su esposa le envió el siguiente recado: «No te metas con ese justo, pues, por causa de él, hoy he sufrido mucho en un sueño».
20Pero los jefes de los sacerdotes y los ancianos persuadieron a la multitud a que le pidiera a Pilato soltar a Barrabás y ejecutar a Jesús.
21―¿A cuál de los dos queréis que os suelte? —preguntó el gobernador.
―A Barrabás.
22―¿Y qué voy a hacer con Jesús, al que llaman Cristo?
―¡Crucifícalo! —respondieron todos.
23―¿Por qué? ¿Qué crimen ha cometido?
Pero ellos gritaban aún más fuerte:
―¡Crucifícalo!
24Cuando Pilato vio que no conseguía nada, sino que más bien se estaba formando un tumulto, pidió agua y se lavó las manos delante de la gente.
―Soy inocente de la sangre de este hombre —dijo—. ¡Allá vosotros!
25―¡Que su sangre caiga sobre nosotros y sobre nuestros hijos! —contestó todo el pueblo.
26Entonces les soltó a Barrabás; pero a Jesús lo mandó azotar, y lo entregó para que lo crucificaran.
Los soldados se burlan de Jesús
27:27-31 – Mr 15:16-20
27Los soldados del gobernador llevaron a Jesús al palacio27:27 palacio. Lit. pretorio. y reunieron a toda la tropa alrededor de él. 28Le quitaron la ropa y le pusieron un manto de color escarlata. 29Luego trenzaron una corona de espinas y se la colocaron en la cabeza, y en la mano derecha le pusieron una caña. Arrodillándose delante de él, se burlaban diciendo:
―¡Salve, rey de los judíos!
30Y le escupían, y con la caña le golpeaban la cabeza. 31Después de burlarse de él, le quitaron el manto, le pusieron su propia ropa y se lo llevaron para crucificarlo.
La crucifixión
27:33-44 – Mr 15:22-32; Lc 23:33-43; Jn 19:17-24
32Al salir encontraron a un hombre de Cirene que se llamaba Simón, y lo obligaron a llevar la cruz. 33Llegaron a un lugar llamado Gólgota (que significa «Lugar de la Calavera»). 34Allí dieron a Jesús vino mezclado con hiel; pero, después de probarlo, se negó a beberlo. 35Lo crucificaron y repartieron su ropa echando suertes.27:35 suertes. Var. suertes, para que se cumpliera lo dicho por medio del profeta: «Se repartieron entre ellos mi manto y sobre mi ropa echaron suertes» (Sal 22:18; véase Jn 19:24). 36Y se sentaron a vigilarlo. 37Encima de su cabeza pusieron por escrito la causa de su condena: «Este es Jesús, el Rey de los judíos». 38Con él crucificaron a dos bandidos,27:38 bandidos. Alt. insurgentes; también en v. 44. uno a su derecha y otro a su izquierda. 39Los que pasaban meneaban la cabeza y blasfemaban contra él:
40―Tú, que destruyes el templo y en tres días lo reconstruyes, ¡sálvate a ti mismo! ¡Si eres el Hijo de Dios, baja de la cruz!
41De la misma manera se burlaban de él los jefes de los sacerdotes, junto con los maestros de la ley y los ancianos.
42―Salvó a otros —decían—, ¡pero no puede salvarse a sí mismo! ¡Y es el Rey de Israel! Que baje ahora de la cruz, y así creeremos en él. 43Él confía en Dios; pues que lo libre Dios ahora, si de veras lo quiere. ¿Acaso no dijo: “Yo soy el Hijo de Dios”?
44Así también lo insultaban los bandidos que estaban crucificados con él.
Muerte de Jesús
27:45-56 – Mr 15:31-41; Lc 23:44-49
45Desde el mediodía y hasta la media tarde27:45 Desde … tarde. Lit. Desde la hora sexta hasta la hora novena. toda la tierra quedó en oscuridad. 46Como a las tres de la tarde,27:46 Como … tarde. Lit. Como a la hora novena. Jesús gritó con fuerza:
―Elí, Elí,27:46 Elí, Elí. Var. Eloi, Eloi. ¿lama sabactani? (que significa: “Dios mío, Dios mío, ¿por qué me has desamparado?”).27:46 Sal 22:1
47Cuando lo oyeron, algunos de los que estaban allí dijeron:
―Está llamando a Elías.
48Al instante, uno de ellos corrió en busca de una esponja. La empapó en vinagre, la puso en una caña y se la ofreció a Jesús para que bebiera. 49Los demás decían:
―Déjalo, a ver si viene Elías a salvarlo.
50Entonces Jesús volvió a gritar con fuerza, y entregó su espíritu.
51En ese momento, la cortina del santuario del templo se rasgó en dos, de arriba abajo. La tierra tembló y se partieron las rocas. 52Se abrieron los sepulcros, y muchos santos que habían muerto resucitaron. 53Salieron de los sepulcros y, después de la resurrección de Jesús, entraron en la ciudad santa y se aparecieron a muchos.
54Cuando el centurión y los que con él estaban custodiando a Jesús vieron el terremoto y todo lo que había sucedido, quedaron aterrados y exclamaron:
―¡Verdaderamente este era el Hijo27:54 era el Hijo. Alt. era hijo. de Dios!
55Estaban allí, mirando de lejos, muchas mujeres que habían seguido a Jesús desde Galilea para servirle. 56Entre ellas se encontraban María Magdalena, María la madre de Jacobo y de José, y la madre de los hijos de Zebedeo.
Sepultura de Jesús
27:57-61 – Mr 15:42-47; Lc 23:50-56; Jn 19:38-42
57Al atardecer, llegó un hombre rico de Arimatea, llamado José, que también se había convertido en discípulo de Jesús. 58Se presentó ante Pilato para pedirle el cuerpo de Jesús, y Pilato ordenó que se lo dieran. 59José tomó el cuerpo, lo envolvió en una sábana limpia 60y lo puso en un sepulcro nuevo de su propiedad que había cavado en la roca. Luego hizo rodar una piedra grande a la entrada del sepulcro, y se fue. 61Allí estaban, sentadas frente al sepulcro, María Magdalena y la otra María.
La guardia ante el sepulcro
62Al día siguiente, después del día de la preparación, los jefes de los sacerdotes y los fariseos se presentaron ante Pilato.
63―Señor —dijeron—, nosotros recordamos que mientras ese engañador aún vivía dijo: “A los tres días resucitaré”. 64Por eso, ordena que se selle el sepulcro hasta el tercer día, no sea que vengan sus discípulos, roben el cuerpo y digan al pueblo que ha resucitado. Ese último engaño sería peor que el primero.
65―Llevaos una guardia de soldados —les ordenó Pilato—, e id a asegurar el sepulcro lo mejor que podáis.
66Así que ellos fueron, cerraron el sepulcro con una piedra y lo sellaron; y dejaron puesta la guardia.
