Матеј 27 – NSP & CARST

New Serbian Translation

Матеј 27:1-66

Савет верских главара доноси пресуду против Исуса

1А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. 2Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату.

3А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, 4рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“

А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“

5Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се.

6А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ 7Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. 8Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. 9Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:

„И узеше тридесет сребрњака,

цену за процењенога,

коју одредише неки од рода Израиљевог,

10и за њих купише Грнчареву њиву.

Овако ми Господ нареди.“

Пред Пилатом

11Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. 12Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. 13Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ 14Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио.

Пилат удовољава захтеву да Исус буде разапет

15А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. 16Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. 17Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ 18Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.

19Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“

20Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби.

21Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“

22Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“

23Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“

24Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“

25А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“

26Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст.

Војници се ругају Исусу

27Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. 28Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. 29Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ 30Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. 31Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну.

Исуса спроводе до места погубљења

Распеће

32Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. 33Када су дошли на место звано Голгота, што значи „Место лобање“, 34дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије.

35Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. 36Седели су тамо и чували га. 37Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“

38Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. 39А пролазници су га вређали и климали својим главама, 40говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“

41Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: 42„Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! 43Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ 44Тако су га вређали и одметници разапети са њим.

Исусова смрт

45А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. 46Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „Ели, Ели, лема савахтани?!“ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“

47А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“

48Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. 49Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“

50Исус још једном снажно узвикну и издахну.

51Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. 52Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули27,52 Еуфемизам за умрети, преминути., 53и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог васкрсења, дошли у Свети град27,53 Јерусалим. и показали се многима.

54А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“

55Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. 56Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова.

Исусова сахрана

57Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов следбеник. 58Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. 59Јосиф узе Исусово тело, увије га у чисто платно, 60те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. 61Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба.

62Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. 63Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана васкрснути. 64Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он васкрсао из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ 65Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ 66Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Матто 27:1-66

Совет религиозных вождей осуждает Исо Масеха

(Мк. 15:1; Лк. 23:1; Ин. 18:28)

1Рано утром все главные священнослужители и старейшины народа вынесли Исо смертный приговор. 2Они, связав Его, отвели и передали римскому наместнику Пилату27:2 Понтий Пилат был римским наместником в Иудее с 26 по 36 гг..

Самоубийство Иуды

(Деян. 1:16-20)

3Когда Иуда, предавший Исо, увидел, что Тот осуждён, он раскаялся и вернул тридцать серебряных монет главным священнослужителям и старейшинам.

4– Я согрешил, – сказал он, – я предал на смерть невинного Человека.

– А нам-то что за дело? – ответили они. – Смотри сам.

5Бросив деньги в храме, Иуда ушёл и повесился. 6А главные священнослужители собрали деньги и сказали:

– Положить эти деньги в сокровищницу храма нельзя, так как это плата за кровь.

7И, посоветовавшись, они решили купить на них поле горшечника и использовать его под кладбище для чужеземцев. 8Поэтому то поле и называется до сегодняшнего дня «Полем Крови». 9Так исполнилось сказанное пророком Иеремией: «Они взяли тридцать серебряных монет – цену, назначенную Ему исроильским народом, 10и купили на них землю горшечника, как повелел мне Вечный»27:9-10 См. Иер. 19:1-13; 32:6-9; Зак. 11:12-13..

Исо Масех на допросе у Пилата

(Мк. 15:2-5; Лк. 23:2-5; Ин. 18:29-38)

11Тем временем Исо поставили перед наместником, и тот спросил Его:

– Ты Царь иудеев?

– Ты сам так говоришь, – отвечал Исо.

12Когда же Его обвиняли главные священнослужители и старейшины, Он ничего не отвечал.

13Пилат спросил:

– Ты что, не слышишь, сколько против Тебя обвинений?

14Но Исо, к удивлению наместника, не отвечал ни на одно из обвинений.

Пилат осуждает Исо Масеха на распятие

(Мк. 15:6-15; Лк. 23:13-25; Ин. 18:39–19:16)

15У наместника был обычай на праздник Освобождения отпускать одного из заключённых, по выбору народа. 16В то время под стражей находился известный узник по имени Иешуа Бар-Абба. 17Поэтому, когда собрался народ, Пилат спросил:

– Кого вы хотите, чтобы я вам отпустил: Иешуа Бар-Аббу или Исо, называемого Масехом?

18Он знал, что Исо предали ему из зависти. 19К тому же, когда Пилат сидел в судейском кресле, его жена послала сказать ему: «Не делай ничего этому праведнику, я сильно страдала сегодня во сне из-за Него».

20Но главные священнослужители и старейшины убедили толпу просить освобождения Бар-Аббы и казни Исо.

21– Так кого же из этих двоих вы хотите, чтобы я вам отпустил? – спросил наместник.

– Бар-Аббу! – сказали они.

22– Что же мне тогда делать с Исо, которого называют Масехом? – спросил Пилат.

Все в один голос закричали:

– Пусть Он будет распят!

23– За что? Какое зло сделал Он? – спросил Пилат.

Однако толпа кричала всё громче:

– Пусть Он будет распят!

24Когда Пилат увидел, что ничего не может сделать и что волнение в народе лишь нарастает, он взял воды, вымыл руки перед всем народом и сказал:

– Смотрите сами. Я же не виновен в крови Этого Человека.

25И весь народ сказал:

– Кровь Его на нас и на наших детях!

26Тогда Пилат освободил им Бар-Аббу, а Исо отдал на распятие, приказав сперва бичевать Его.

Римские солдаты издеваются над Исо Масехом

(Мк. 15:16-20; Ин. 19:2-3)

27Солдаты отвели Исо в резиденцию наместника и собрали вокруг Него весь полк. 28Они раздели Его и надели на Него алую мантию. 29И сплетя венок из терновника, надели Ему на голову, дали Ему в правую руку трость и стали насмехаться над Ним, становясь перед Ним на колени и говоря:

– Да здравствует Царь иудеев!

30И плевали на Него и, взяв трость, били Его по голове. 31Вдоволь наиздевавшись, они сняли с Него мантию, одели Исо в Его собственную одежду и повели на распятие.

Исо Масеха ведут на распятие

(Мк. 15:21-23; Лк. 23:26-31; Ин. 19:17)

32Когда они выходили, им повстречался человек из Кирены по имени Шимон, и солдаты заставили его нести крест Исо. 33Когда они пришли на место, называемое Голгофа (что означает «Лобное место»27:33 Букв.: «место черепа». Это был холм, который, по всей вероятности, имел такое название из-за своей формы, напоминавшей человеческий череп.), 34они дали Ему вино, смешанное с желчью. Попробовав, Он не стал пить27:34 См. Заб. 68:22..

Казнь Исо Масеха

(Мк. 15:24-32; Лк. 23:32-43; Ин. 19:18-24)

35Распяв Исо, солдаты по жребию разделили между собой Его одежду27:35 См. Заб. 21:19. 36и сели стеречь Его. 37Над головой Исо прибили табличку с указанием Его вины: Это Исо, Царь Иудеев. 38Вместе с Ним были распяты и два разбойника, один по правую, а другой по левую сторону от Него. 39Проходившие мимо бранили Его. Качая головами27:39 См. Заб. 21:8., 40они говорили:

– Ты ведь собирался разрушить храм и в три дня отстроить его! Спаси хотя бы Самого Себя, если Ты Сын Всевышнего (Царственный Спаситель)! Сойди с креста!

41Главные священнослужители, учители Таврота и старейшины тоже насмехались над Исо.

42– Спасал других, – говорили они, – а Себя спасти не может. Царь Исроила! Пусть Он сойдёт с креста, и тогда мы поверим в Него. 43Он полагался на Всевышнего, так пусть Всевышний теперь избавит Его, если Он Ему угоден27:43 Заб. 21:9.; ведь Он же называл Себя Сыном Всевышнего!

44Теми же словами оскорбляли Его и разбойники, распятые вместе с Ним.

Смерть Исо Масеха

(Мк. 15:33-41; Лк. 23:44-49; Ин. 19:28-30)

45В полдень по всей земле стало темно, и это продолжалось до трёх часов дня. 46Около трёх часов Исо громко крикнул:

– Эли, Эли, льма шбактани? – (что значит: «Бог Мой, Бог Мой, почему Ты Меня оставил?»)27:46 Заб. 21:2. 47Некоторые из стоявших поблизости, услышав это, сказали:

– Он зовёт пророка Ильёса27:47 На еврейском языке имя Ильёс и выражение «Бог мой» звучат очень похоже..

48Один из них тут же подбежал, взял губку, пропитал её кислым вином, насадил на палку и дал Исо пить. 49Другие же говорили:

– Подожди, давай посмотрим, придёт Ильёс спасти Его или нет.

50Исо снова громко закричал и испустил дух. 51И тут завеса храма разорвалась надвое сверху донизу27:51 Это была внутренняя завеса храма, которая отделяла «Святое» от «Святая Святых» (см. Исх. 26:31-35). Описанное событие символизирует открывшийся нам, благодаря жертве Исо, свободный доступ в присутствие Всевышнего (см. Евр. 10:19-22). А то, что завеса разорвалась сверху донизу, указывает на то, что это сделал Сам Всевышний.. Затряслась земля, и раскололись скалы. 52Раскрылись могилы, и многие умершие праведники воскресли. 53Они вышли из могил и, уже после того как воскрес Сам Исо, вошли в святой город Иерусалим, где их видело много людей. 54Римский офицер и те, кто вместе с ним стерегли Исо, увидев землетрясение и всё, что произошло, очень испугались и сказали:

– Он действительно был Сыном Всевышнего (Божественным Царём)!

55Там также было и много женщин, которые издали наблюдали за происходящим. Они следовали за Исо из самой Галилеи, помогая Ему. 56Среди них были Марьям из Магдалы, Марьям, мать Якуба и Иосии27:56 Или: «Юсуфа». Иосия – вариант имени Юсуф., и мать сыновей Завдая.

Погребение Исо Масеха

(Мк. 15:42-47; Лк. 23:50-56; Ин. 19:38-42)

57Вечером пришёл один богатый человек из Аримафеи по имени Юсуф. Он тоже был учеником Исо. 58Придя к Пилату, он попросил тело Исо. Пилат приказал, чтобы ему отдали тело. 59Юсуф взял его, обернул чистым льняным полотном 60и положил в свою новую могильную пещеру, которая была вырублена в скале. Привалив к входу большой камень, он ушёл. 61А Марьям из Магдалы и другая Марьям остались сидеть напротив могильной пещеры.

Стража у могилы

62На следующий день, это была суббота27:62 Это была суббота – букв.: «после дня приготовления к субботе»., главные священнослужители и блюстители Закона собрались у Пилата.

63– Господин, – обратились они к нему, – мы вспомнили, что когда этот обманщик ещё был жив, Он сказал: «Через три дня Я воскресну». 64Поэтому прикажи, чтобы могила три дня охранялась, иначе Его ученики могут прийти, выкрасть тело и сказать народу, что Он воскрес из мёртвых. Этот последний обман будет ещё хуже первого.

65– Возьмите стражу, – ответил Пилат, – идите и охраняйте, как знаете.

66Они пошли, опечатали камень и выставили у могильной пещеры стражу.