Исус поучава о унутрашњој чистоћи
1Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: 2„Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ 3Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? 4Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ 5А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – 6тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. 7Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:
8’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
9Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’“
10Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! 11Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ 12Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ 13А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. 14Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ 15Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ 16А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? 17Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? 18А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. 19Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. 20То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“
Вера једне Хананејке
21Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. 22Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“
23Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“
24Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“
25Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“
26Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
27А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“
28Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.
Исус исцељује многе
29Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. 30Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. 31Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.
Исус храни четири хиљаде људи
32Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 33А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 34Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 35Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.
Isus poučava o unutrašnjoj čistoći
(Mk 7:1-23)
1Isusu pristupe neki farizeji i pismoznanci iz Jeruzalema te ga upitaju: 2“Zašto tvoji učenici krše stare židovske predaje? Ne drže se obrednoga pranja ruku prije jela!”
3On im odgovori: “A zašto vi zbog svoje predaje kršite Božje zapovijedi? 4Bog je rekao: ‘Poštuj oca i majku!’ i ‘Tko prokune oca ili majku, neka se kazni smrću!’ 5Ali vi velite: ‘Kaže li tko ocu ili majci: pomoć koju biste od mene dobili darovat ću Bogu’, 6nije im dužan iskazati poštovanje brinući se o njihovim potrebama. Tako kršite Božju zapovijed zbog svoje predaje. 7Licemjeri! Lijepo je o vama prorokovao Izaija:
8‘Ovaj me narod štuje samo usnama,
ali srce im je daleko od mene.
9Uzalud me štuju
jer kao moje učenje poučavaju ljudske zapovijedi.’”15:8-9 Izaija 29:13.
Što onečišćuju čovjeka?
10Dozove tada mnoštvo pa im reče: “Slušajte i pokušajte razumjeti! 11Ne onečišćuje čovjeka ono što na usta ulazi, nego ono što izlazi iz njih!”
12Tada mu priđu učenici. “Znaš li da su se farizeji sablaznili na to što si rekao?” upitaju.
13“Svaka biljka koju nije posadio moj nebeski otac iščupat će se skupa s korijenom. 14Pustite ih! To su slijepi vođe slijepaca! A kad slijepac vodi slijepca, obojica završe u jarku.”
15Petar ga zamoli: “Protumači nam tu prispodobu!”
16“Zar još ne razumijete?” reče Isus. 17“Ne shvaćate li: sve što uđe na usta ode u trbuh i izbacuje se u zahod. 18Ali zle riječi15:18 U grčkome: Ono što izlazi na usta. izlaze iz srca i onečišćuju čovjeka. 19Jer iz srca izviru zle misli, ubojstva, preljubi, blud, krađe, klevete, laži i kletve. 20To onečišćuje čovjeka! Neće čovjek biti nečist pred Bogom ako jede a da prije toga nije obavio obredno pranje ruku.”
Vjera poganke
(Mk 7:24-30)
21Isus zatim ode iz Galileje na sjever, u tirski i sidonski kraj. 22Neka žena, Kanaanka, koja je ondje živjela, dođe k njemu i poviče: “Smiluj mi se, Gospodine, Sine Davidov! Kćerka mi je teško opsjednuta!”
23Ali Isus joj ne odgovori ni riječi. Nato dođu učenici i zamole ga: “Reci joj da ode jer viče za nama!”
24On reče: “Poslan sam da pomognem Židovima, izgubljenim ovcama Izraela.”
25Ali ona priđe, ničice mu se pokloni i reče: “Gospodine, pomozi mi!”
26“Nije pravo oduzeti kruh djeci i baciti ga psima”, reče joj.
27“Nije, Gospodine”, odgovori ona. “Ali i psi pojedu ostatke koji padnu s gospodarova stola!”
28“Velika je tvoja vjera, ženo!” reče joj Isus. “Neka ti bude što želiš!” I njezina kćerka odmah ozdravi.
Isus iscjeljuje mnoge bolesnike
(Mk 7:31-37)
29Isus ode odande do Galilejskog jezera, popne se na goru i sjedne. 30K njemu nagrne silno mnoštvo vodeći sa sobom hrome, kljaste, slijepe, nijeme i druge bolesnike te mu ih polože do nogu, a on ih iscijeli. 31Zadivljeno time što nijemi govore, kljasti ozdravljaju, hromi hodaju a slijepi vide, mnoštvo je slavilo Izraelova Boga.
Isus hrani četiri tisuće ljudi
(Mk 8:1-10)
32Isus pozove učenike i reče im: “Žao mi je ljudi. Već su tri dana sa mnom, a nemaju što jesti. Neću ih otpustiti gladne jer će putem klonuti.”
33Učenici odgovore: “Odakle da u pustinji nabavimo dovoljno hrane za toliko mnoštvo?”
34“Koliko hrane imate?” upita Isus.
“Sedam kruhova i nekoliko ribica”, rekoše. 35Isus zapovjedi mnoštvu da posjeda na zemlju 36te uzme sedam kruhova i ribe, zahvali Bogu, razlomi ih i dade učenicima. Oni ih razdijele mnoštvu. 37Svi su se do sita najeli i još su ostacima napunili sedam košara. 38A blagovalo je četiri tisuće muškaraca te žene i djeca koji su bili s njima. 39Isus otpusti narod, uđe u lađu i ode u magadanski kraj.
