Смрт Јована Крститеља
1У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 2па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 3Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 4Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ 5Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.
6Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 7да се заклео да ће јој дати што год затражи. 8А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 9Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да. 10Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.
Исус храни пет хиљада људи
13Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
Исус хода по води
22Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. 24А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.
25Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“
Излечења у генисаретском крају
34Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
Decapitación de Juan el Bautista
14:1-12 – Mr 6:14-29
1En aquel tiempo Herodes el tetrarca se enteró de lo que decían de Jesús, 2y comentó a sus sirvientes: «¡Ese es Juan el Bautista; ha resucitado! Por eso tiene poder para realizar milagros».
3En efecto, Herodes había arrestado a Juan. Lo había encadenado y metido en la cárcel por causa de Herodías, esposa de su hermano Felipe. 4Porque Juan había estado diciéndole: «La ley te prohíbe tenerla por esposa». 5Herodes quería matarlo, pero le tenía miedo a la gente, porque consideraban a Juan como un profeta.
6En el cumpleaños de Herodes, la hija de Herodías bailó delante de todos; y tanto le agradó a Herodes 7que le prometió bajo juramento darle cualquier cosa que pidiera. 8Instigada por su madre, le pidió: «Dame en una bandeja la cabeza de Juan el Bautista».
9El rey se entristeció, pero, a causa de sus juramentos y en atención a los invitados, ordenó que se le concediera la petición, 10y mandó decapitar a Juan en la cárcel. 11Llevaron la cabeza en una bandeja y se la dieron a la muchacha, quien se la entregó a su madre. 12Luego llegaron los discípulos de Juan, recogieron el cuerpo y le dieron sepultura. Después fueron y avisaron a Jesús.
Jesús alimenta a cinco mil
14:13-21 – Mr 6:32-44; Lc 9:10-17; Jn 6:1-13
13Cuando Jesús recibió la noticia, se retiró él solo en una barca a un lugar solitario. Las multitudes se enteraron y lo siguieron a pie desde los poblados. 14Cuando Jesús desembarcó y vio a tanta gente, tuvo compasión de ellos y sanó a los que estaban enfermos.
15Al atardecer se le acercaron sus discípulos y le dijeron:
―Este es un lugar apartado y ya se hace tarde. Despide a la gente, para que vayan a los pueblos y se compren algo de comer.
16―No tienen que irse —contestó Jesús—. Dadles vosotros mismos de comer.
17Ellos objetaron:
―No tenemos aquí más que cinco panes y dos pescados.
18―Traédmelos —les dijo Jesús.
19Y mandó a la gente que se sentara sobre la hierba. Tomó los cinco panes y los dos pescados y, mirando al cielo, los bendijo. Luego partió los panes y se los dio a los discípulos, quienes los repartieron a la gente. 20Todos comieron hasta quedar satisfechos, y los discípulos recogieron doce canastas llenas de pedazos que sobraron. 21Los que comieron fueron unos cinco mil hombres, sin contar a las mujeres y a los niños.
Jesús camina sobre el agua
14:22-33 – Mr 6:45-51; Jn 6:15-21
14:34-36 – Mr 6:53-56
22En seguida Jesús hizo que los discípulos subieran a la barca y se adelantaran al otro lado mientras él despedía a la multitud. 23Después de despedir a la gente, subió a la montaña para orar a solas. Al anochecer, estaba allí él solo, 24y la barca ya estaba bastante lejos14:24 bastante lejos. Lit. a muchos estadios. de la tierra, zarandeada por las olas, porque el viento le era contrario.
25En la madrugada,14:25 la madrugada. Lit. la cuarta vigilia de la noche. Jesús se acercó a ellos caminando sobre el lago. 26Cuando los discípulos lo vieron caminando sobre el agua, quedaron aterrados.
―¡Es un fantasma! —gritaron de miedo.
27Pero Jesús les dijo en seguida:
―¡Calmaos! Soy yo. No tengáis miedo.
28―Señor, si eres tú —respondió Pedro—, manda que vaya a ti sobre el agua.
29―Ven —dijo Jesús.
Pedro bajó de la barca y caminó sobre el agua en dirección a Jesús. 30Pero, al sentir el viento fuerte, tuvo miedo y comenzó a hundirse. Entonces gritó:
―¡Señor, sálvame!
31En seguida Jesús le tendió la mano y, sujetándolo, lo reprendió:
―¡Hombre de poca fe! ¿Por qué dudaste?
32Cuando subieron a la barca, se calmó el viento. 33Y los que estaban en la barca lo adoraron diciendo:
―Verdaderamente tú eres el Hijo de Dios.
34Después de cruzar el lago, desembarcaron en Genesaret. 35Los habitantes de aquel lugar reconocieron a Jesús y divulgaron la noticia por todos los alrededores. Le llevaban todos los enfermos, 36suplicándole que les permitiera tocar siquiera el borde de su manto, y quienes lo tocaban quedaban sanos.
