Приче о Царству Божијем
1Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. 2Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. 3Много им је говорио служећи се причама:
Прича о сејачу
„Гле, изађе сејач да сеје. 4И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. 8Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. 9Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
10Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ 11Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. 12Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. 13Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. 14На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.
15Јер је отврднуло срце овога народа,
уши су своје зачепили,
очи су своје затворили,
да очима не виде,
да ушима не чују,
да срцем не разумеју и обрате се,
да их ја исцелим.’
16А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. 17Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули.
Тумачење приче о сејачу
18Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. 19Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. 20А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, 21али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. 22Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. 23А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“
Прича о кукољу
24Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. 26Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. 27Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ 28’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ 29Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. 30Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“
Прича о горушичином зрну
31Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узме и посеје на својој њиви. 32Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“
Прича о квасцу
33Испричао им је још једну причу:
„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
Чему служе приче?
34Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, 35да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:
„Мој говор биће у причама,
објавићу што је сакривено од постанка света.“
Исус објашњава причу о кукољу
36Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ 37Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. 38Њива представља свет. Добро семе су поданици13,38 Дословно: синови. Царства, а кукољ су поданици Злога. 39Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. 40И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. 41Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, 42па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. 43Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!
Прича о сакривеном благу
44Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.
45Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. 46А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.
Прича о рибарској мрежи
47Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. 48Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. 49Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних 50и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
51Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ 52Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“
Исусова служба изазива различите реакције
Неверовање Назарећана
53Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. 54Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? 55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ 57Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ 58Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.
Olugero lw’Omusizi
113:1 nny 36; Mat 9:28Ku lunaku olwo Yesu n’afuluma mu nnyumba n’agenda n’atuula ku lubalama lw’ennyanja. 213:2 Luk 5:3Ekibiina kinene ne kimukuŋŋaanirako. Kwe kuyingira mu lyato n’atuula omwo abantu bonna ne bayimirira ku lubalama. 3N’ababuulira ebintu bingi mu ngero ng’agamba nti, “Omulimi yali asiga ensigo mu nnimiro ye. 4Bwe yagenda ng’amansa ensigo, ezimu ne zigwa ku mabbali g’ekkubo, ennyonyi ne zijja ne zizirya. 5Endala ne zigwa ku lwazi okutali ttaka lingi era ne zimera mangu kubanga ettaka teryali ggwanvu. 6Naye omusana bwe gwayaka ne ziwotoka kubanga emirandira gyazo gyali kumpi. 7Endala ne zigwa mu maggwa, bwe zaamera amaggwa nago ne gakula ne gazisinga amaanyi, obulimi obwali bwakamera ne bukala. 813:8 Lub 26:12Endala ne zigwa ku ttaka eddungi, ne zimera ne zibala bulungi, ne zivaamu emirundi amakumi asatu, n’endala emirundi nkaaga n’endala emirundi kikumi. 913:9 Mat 11:15Alina amatu agawulira, awulire.”
10Abayigirizwa be ne bamusemberera ne bamubuuza nti, “Lwaki oyogera nabo mu ngero?”
1113:11 Mat 11:25; 16:17; 19:11; Yk 6:65; 1Ko 2:10, 14; Bak 1:27; 1Yk 2:20, 27N’abaddamu nti, “Mmwe mulina omukisa kubanga mwaweebwa okutegeera ebyama eby’obwakabaka obw’omu ggulu, naye bo tebaakiweebwa. 1213:12 Mat 25:29; Luk 19:26Kubanga buli alina alyongerwako abeerere ddala na bingi, naye oyo atalina aliggyibwako n’ako akatono k’alina. 1313:13 Ma 29:4; Yer 5:21; Ez 12:2Kyenva njigiriza mu ngero:
“Abalaba baleme okulaba,
n’abawulira baleme okuwulira wadde okutegeera.
14Kino kituukiriza nnabbi Isaaya kye yagamba nti,
“ ‘Muliwulira naye temulitegeera
n’okulaba muliraba naye temulimanya.
1513:15 Is 6:9, 10; Yk 12:40; Bik 28:26, 27; Bar 11:8Kubanga omutima gw’abantu bano
gwesibye,
n’amatu gaabwe tegawulira bulungi.
N’amaaso gaabwe gazibiridde baleme okulaba n’amaaso wadde okuwulira n’amatu,
wadde omutima gwabwe okutegeera,
ne bakyuka
ne mbawonya.’
1613:16 Mat 16:17Naye amaaso gammwe galina omukisa, kubanga galaba, n’amatu gammwe kubanga gawulira. 1713:17 Yk 8:56; Beb 11:13; 1Pe 1:10-12Ddala ddala mbagamba nti, Waaliwo bannabbi bangi, n’abatuukirivu bangi abeegombanga okulaba ku bino bye mulaba, n’okuwulira bye muwulira kyokka ne batafuna mukisa ogwo.
18“Noolwekyo muwulirize olugero lw’omulimi eyasiga ensigo. 1913:19 a Mat 4:23 b Mat 5:37Ensigo eyagwa ku mabbali g’ekkubo efaanana ng’omuntu awulira ekigambo kya Katonda n’atakitegeera era omulabe Setaani n’ajja n’akimusikulako okuva ku mutima. 20Ensigo eyagwa ku byaziyazi efaanana ng’omuntu awulira ekigambo, amangwago n’akyaniriza n’essanyu, 2113:21 Mat 11:6naye olw’okuba nga talina mmizi mu ye, wa kaseera buseera, ennaku n’okuyigganyizibwa bwe bijja olw’ekigambo, amangwago n’agwa. 2213:22 Mat 19:23; 1Ti 6:9, 10, 17N’ensigo eyagwa mu maggwa efaanana ng’omuntu awulira ekigambo naye okweraliikirira kw’ebintu by’ensi n’obugagga obutaliimu ne bibuutikira ekigambo ne kitabala bibala. 2313:23 nny 8Naye ensigo eyagwa ku ttaka eddungi efaanana ng’omuntu awulira ekigambo n’akitegeera, n’abalira ddala ebibala, n’abala ebibala amakumi asatu, oba nkaaga oba kikumi.”
2413:24 nny 31, 33, 45, 47; Mat 18:23; 20:1; 22:2; 25:1; Mak 4:26, 30N’abagerera olugero olulala nti, “Obwakabaka obw’omu ggulu bufaanana n’omuntu eyasiga ensigo ennungi mu nnimiro ye, 25naye ekiro nga yeebase abasajja abalabe ne bajja ne basiga omuddo wakati mu ŋŋaano ye ne bagenda. 26Naye eŋŋaano ennungi bwe yamera, n’omuddo ne gumerera wamu nayo.
27“Naye abaddu b’omwami w’ennyumba bwe baamusemberera ne bamugamba nti, ‘Mukama waffe, tewasiga nsigo nnungi mu nnimiro yo? Naye ate omuddo guvudde wa?’
28“Ye n’abaddamu nti, ‘Omulabe ye yakola ekyo.’ Abaddu kyebaava bamubuuza nti, ‘Tugende tugukoolemu?’
29“N’abaddamu nti, ‘Nedda, kubanga bwe munaaba mukuulamu omuddo mujja kukuuliramu n’eŋŋaano. 3013:30 Mat 3:12Kale mubireke byonna bikulire wamu, okukungula bwe kulituuka ne ndyoka ndagira abakunguzi basooke bakuŋŋaanye omuddo bagusibeko n’oluvannyuma bagwokye, naye yo eŋŋaano bagikuŋŋaanyize mu tterekero lyange.’ ”
Olugero lw’Akaweke ka Kaladaali n’olw’Ekizimbulukusa
3113:31 a nny 24 b Mat 17:20; Luk 17:6N’abagerera olugero olulala ng’agamba nti, “Obwakabaka obw’omu ggulu bufaanana ng’akaweke ka kaladaali, omusajja ke yasiga mu nnimiro. 3213:32 Zab 104:12; Ez 17:23; 31:6; Dan 4:12Kaladaali kaweke katono nnyo okusinga ensigo endala zonna. Naye bwe kasimbibwa ne kakula kavaamu omuti omunene ennyo, n’ennyonyi ez’omu bbanga ne zijja ne zibeera ku matabi gaagwo.”
3313:33 a nny 24 b Lub 18:6 c Bag 5:9N’abongerayo olugero olulala nti, “Obwakabaka obw’omu ggulu buyinza okugeraageranyizibwa n’ekizimbulukusa omukazi kye yakweka mu buwunga bw’eŋŋaano, n’apima ebigero bisatu okutuusa lwe bwazimbulukuka bwonna.”
3413:34 Mak 4:33; Yk 16:25Bino byonna Yesu yabyogerera mu ngero eri ebibiina era teyayogera gye bali awatali ngero. 3513:35 Zab 78:2; Bar 16:25, 26; 1Ko 2:7; Bef 3:9; Bak 1:26Ekyayogerwa nnabbi ne kiryoka kituukirira nti,
“Ndyogerera mu ngero,
njogere ebintu ebyakwekebwa okuva ku kutondebwa kw’ensi.”
Okunnyonnyola Olugero lw’Eŋŋaano y’omu Nsiko
3613:36 Mat 15:15Awo bwe yamala okusiibula ekibiina n’ayingira mu nnyumba, abayigirizwa be ne bamusemberera ne bamusaba abannyonnyole amakulu g’olugero lw’omuddo ogwali mu nnimiro.
3713:37 Mat 8:20N’abannyonnyola ng’agamba nti, “Omwana w’Omuntu ye yasiga ensigo ennungi. 3813:38 Yk 8:44, 45; 1Yk 3:10Ennimiro y’ensi, n’ensigo ennungi be baana b’obwakabaka, naye omuddo be baana ba Setaani. 3913:39 a Yo 3:13 b Mat 24:3; 28:20 c Kub 14:15Omulabe eyasiga ensigo ez’omuddo ye Setaani, amakungula y’enkomerero y’ensi n’abakunguzi be bamalayika.
40“Noolwekyo ng’omuddo bwe gwakuŋŋaanyizibwa ne gwokebwa mu muliro, bwe kityo bwe kiriba ku nkomerero y’ensi. 4113:41 a Mat 8:20 b Mat 24:31Omwana w’Omuntu alituma bamalayika be mu bwakabaka bakuŋŋaanye ebintu byonna ebyesittaza, n’abajeemu, 4213:42 nny 50; Mat 8:12babasuule mu nkoomi y’omuliro. Omwo mwe muliba okukaaba n’okuluma obujiji. 4313:43 a Dan 12:3 b Mat 11:15Naye abatuukirivu balyakaayakana ng’enjuba mu bwakabaka bwa Kitaabwe. Alina amatu agawulira, awulire.
4413:44 a nny 24 b Is 55:1; Baf 3:7, 8“Obwakabaka obw’omu ggulu bufaanana n’ekyobugagga ekyakwekebwa13:44 Mu biro ebyo eby’obugagga byakwekebwanga mu ttaka, kubanga tewaalingawo bbanka, newaakubadde nga waaliwo abawola ensimbi mu nnimiro omuntu omu bwe yakigwikiriza. Olw’essanyu lye yafuna n’agenda n’atunda bye yalina byonna, n’agula ennimiro eyo.
4513:45 nny 24“Ate era obwakabaka obw’omu ggulu bufaanana ng’omusuubuzi w’amayinja ag’omuwendo omungi eyali anoonya amayinja ag’omuwendo, 46bwe yazuula ejjinja erimu ery’omuwendo n’agenda n’atunda bye yalina byonna n’aligula.
Olugero lw’Akatimba
4713:47 a nny 24 b Mat 22:10“Era obwakabaka obw’omu ggulu bufaanana ng’akatimba akategebwa mu nnyanja ne kakwasa ebyennyanja ebya buli ngeri, 48akatimba bwe kajjula ne bakawalulira ku lubalama ne balondamu ebirungi nga babikuŋŋaanyiza mu bisero, ebibi nga babisuula. 4913:49 Mat 25:32Bwe kiriba bwe kityo ne ku nkomerero y’ensi, bamalayika balijja ne baawulamu abantu abatuukirivu n’ababi. 5013:50 Mat 8:12Ababi balibasuula mu nkoomi y’omuliro eriba okukaaba n’okuluma obujiji.”
51Yesu n’ababuuza nti, “Ebintu bino byonna mubitegedde?”
Ne bamuddamu nti, “Weewaawo.”
52Kyeyava abagamba nti, “Noolwekyo omuwandiisi eyayiga obulungi amateeka g’Ekiyudaaya ate n’afuuka omuyigiriza w’obwakabaka obw’omu ggulu, ali ng’omusajja nnyini nnyumba, aggyayo mu tterekero lye ebipya n’ebikadde.”
Yesu Bamwegana e Nazaaleesi
5313:53 Mat 7:28Awo Yesu bwe yamala okugera engero ezo n’avaayo, 5413:54 a Mat 4:23 b Mat 7:28n’addayo mu kibuga ky’ewaabwe n’ayigiriza mu kuŋŋaaniro lyabwe. N’abeewuunyisa ne bagamba nti, “Yaggya wa amagezi n’ebyamagero ebyo?” 5513:55 a Luk 3:23; Yk 6:42 b Mat 12:46Ne beebuuza nti, “Ono si ye mutabani w’omubazzi? Nnyina ye Maliyamu ne baganda be ba Yakobo, ne Yusufu, ne Simooni ne Yuda. 56Ne bannyina babeera kuno. Kale, ebyo byonna yabiggya wa?” 5713:57 a Yk 6:61 b Luk 4:24; Yk 4:44Ne bamunyiigira nga balowooza nti abeeragirako. Naye Yesu n’abagamba nti, “Nnabbi aweebwa ekitiibwa mu buli kifo, okuggyako mu kitundu ky’ewaabwe ne mu nnyumba y’ewaabwe.”
58Era yakolerayo ebyamagero bitono olw’obutakkiriza bwabwe.
