Исус храни преко четири хиљаде људи
1Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2„Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“
4Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“
5Исус их упита: „Колико хлебова имате?“
Они му рекоше: „Седам.“
6Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. 10Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.
Фарисеји траже доказ
11Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
Квасац фарисејски и иродовски
14Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20„А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
Исцељење слепог човека у Витсаиди
22Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“
24Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ 25Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“
Петрова изјава о Исусу
27Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
Исус говори о својој патњи и смрти
31Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути после три дана.“ 32Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
34Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37Шта може човек дати у замену за свој живот? 38А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
1In those days the multitude being very great, and having nothing to eat, Jesus called his disciples unto him, and saith unto them, 2I have compassion on the multitude, because they have now been with me three days, and have nothing to eat: 3And if I send them away fasting to their own houses, they will faint by the way: for divers of them came from far. 4And his disciples answered him, From whence can a man satisfy these men with bread here in the wilderness? 5And he asked them, How many loaves have ye? And they said, Seven. 6And he commanded the people to sit down on the ground: and he took the seven loaves, and gave thanks, and brake, and gave to his disciples to set before them; and they did set them before the people. 7And they had a few small fishes: and he blessed, and commanded to set them also before them. 8So they did eat, and were filled: and they took up of the broken meat that was left seven baskets. 9And they that had eaten were about four thousand: and he sent them away.
10¶ And straightway he entered into a ship with his disciples, and came into the parts of Dalmanutha. 11And the Pharisees came forth, and began to question with him, seeking of him a sign from heaven, tempting him. 12And he sighed deeply in his spirit, and saith, Why doth this generation seek after a sign? verily I say unto you, There shall no sign be given unto this generation. 13And he left them, and entering into the ship again departed to the other side.
14¶ Now the disciples had forgotten to take bread, neither had they in the ship with them more than one loaf. 15And he charged them, saying, Take heed, beware of the leaven of the Pharisees, and of the leaven of Herod. 16And they reasoned among themselves, saying, It is because we have no bread. 17And when Jesus knew it, he saith unto them, Why reason ye, because ye have no bread? perceive ye not yet, neither understand? have ye your heart yet hardened? 18Having eyes, see ye not? and having ears, hear ye not? and do ye not remember? 19When I brake the five loaves among five thousand, how many baskets full of fragments took ye up? They say unto him, Twelve. 20And when the seven among four thousand, how many baskets full of fragments took ye up? And they said, Seven. 21And he said unto them, How is it that ye do not understand?
22¶ And he cometh to Bethsaida; and they bring a blind man unto him, and besought him to touch him. 23And he took the blind man by the hand, and led him out of the town; and when he had spit on his eyes, and put his hands upon him, he asked him if he saw ought. 24And he looked up, and said, I see men as trees, walking. 25After that he put his hands again upon his eyes, and made him look up: and he was restored, and saw every man clearly. 26And he sent him away to his house, saying, Neither go into the town, nor tell it to any in the town.
27¶ And Jesus went out, and his disciples, into the towns of Cæsarea Philippi: and by the way he asked his disciples, saying unto them, Whom do men say that I am? 28And they answered, John the Baptist: but some say, Elias; and others, One of the prophets. 29And he saith unto them, But whom say ye that I am? And Peter answereth and saith unto him, Thou art the Christ. 30And he charged them that they should tell no man of him. 31And he began to teach them, that the Son of man must suffer many things, and be rejected of the elders, and of the chief priests, and scribes, and be killed, and after three days rise again. 32And he spake that saying openly. And Peter took him, and began to rebuke him. 33But when he had turned about and looked on his disciples, he rebuked Peter, saying, Get thee behind me, Satan: for thou savourest not the things that be of God, but the things that be of men.
34¶ And when he had called the people unto him with his disciples also, he said unto them, Whosoever will come after me, let him deny himself, and take up his cross, and follow me. 35For whosoever will save his life shall lose it; but whosoever shall lose his life for my sake and the gospel’s, the same shall save it. 36For what shall it profit a man, if he shall gain the whole world, and lose his own soul? 37Or what shall a man give in exchange for his soul? 38Whosoever therefore shall be ashamed of me and of my words in this adulterous and sinful generation; of him also shall the Son of man be ashamed, when he cometh in the glory of his Father with the holy angels.
